Neki ljudi obožavaju voće, dok ga neki izbegavaju zbog šećera ili pojačane kiselosti. Briga oko toga koliko voća jedemo treba da postoji jer je bogato sastojcima koji na neke osobe uopšte ne utiču negativno i donose koristi, ali nekima bi mogle da poremete određene funkcije u telu.
Zašto je važno da voće bude deo uravnotežene ishrane
Voće može i treba da bude deo uravnotežene ishrane. Razlikuje se u nutritivnim profilima, mada gotovo sve vrste sadrže važne vitamine, minerale i druga jedinjenja, kao što su antioksidanti.
Ipak, kada je reč o voću, pažnju treba obratiti pre svega zbog toga što je voće bogato prirodnim šećerima. Za prosečnu osobu konzumacija veće količine voća možda neće predstavljati zdravstveni rizik sve dok je deo ukupne uravnotežene i zdrave ishrane.
Međutim, neki ljudi sa stanjima koja utiču na zdravlje organa za varenje ili metabolizam možda će morati da kontrolišu koliko i kog voća jedu.
Voće pruža brojne zdravstvene koristi za telo i izvor je važnih hranljivih sastojaka i vitamina. Bogato je vlaknima, kalijumom i vitaminom C. Konzumacija ovih jedinjenja može da smanji rizik od srčanih bolesti, moždanog udara i infarkta.
Redovna konzumacija voća, kao dela zdrave i uravnotežene ishrane, može da pomogne da nivo krvnog pritiska i holesterola bude u granicama normale, da poboljša zdravlje creva i varenje, kao i da zaštiti od određenih vrsta karcinoma.
Voće je bez holesterola, ima malo natrijuma i masti.
Šta kažu preporuke relevantnih institucija
Relevantni svetski vodiči navode da voće i povrće, kao deo zdrave ishrane, mogu da pomognu ljudima da smršaju ili da održavaju umerenu telesnu težinu.
Voće je bogato vlaknima i vodom, što ga čini zasitnijom i manje kaloričnom opcijom u odnosu na skrobnu ili masnu hranu.
U poređenju sa visokokaloričnom hranom sa manje hranljivih sastojaka, izbor voća može pomoći u smanjenju ukupnog unosa kalorija.
Da li je moguće jesti previše voća
Jesti previše bilo čega nije dobro. Ipak, malo je verovatno da možemo da pojedemo previše voća, jer ono brzo daje osećaj sitosti zahvaljujući tečnosti i dijetetskim vlaknima.
Konzumacija cele voćke ograničava količinu koju možemo da pojedemo jer osećaj sitosti dolazi relativno brzo.
Međutim, realnost pokazuje suprotno – većina ljudi ne konzumira dovoljno voća. Prema nekim američkim istraživanjima, samo između 2,2 i 3,5 odsto odraslih osoba unosi dovoljno voća i povrća, dok drugo istraživanje navodi da 37 procenata odraslih unosi premalo ovih namirnica.
Šećer u voću – štetan ili ne?
Voće sadrži prirodne šećere koje telo može da pretvori u masti za kasniju upotrebu, ako ih odmah ne sagori. Ovi šećeri mogu doprineti povećanju telesne težine i metaboličkim problemima ako se unose u prevelikim količinama.
Zbog toga postoji bojazan da bi preterana konzumacija voća mogla povećati nivo masti i dovesti do debljanja – i ta briga može imati osnova, naročito kod osoba sa metaboličkim poremećajima.
Zašto je bolja cela voćka od soka
Uprkos korisnom sadržaju vlakana i tečnosti, voće sadrži i proste šećere. Međutim, voćni sokovi eliminišu vlakna i čvrste sastojke voća, ostavljajući napitak bogat šećerom.
Sokovi daju manji osećaj sitosti u poređenju sa celom voćkom, što može dovesti do većeg unosa kalorija.
Neka istraživanja ukazuju da visok unos voćnih sokova nije dobar za određene starosne grupe, naročito za decu. Preporuke su da deca uzrasta od 1 do 3 godine ne unose više od 100 ml soka dnevno, deca od 4 do 6 godina između 100 i 200 ml, dok deca starija od 7 godina ne bi trebalo da prelaze oko pola litra dnevno.
Voće sa manje skroba
Sve dok osoba prati balansiran jelovnik, konzumacija cele voćke u umerenim količinama može biti zdrav dodatak svakodnevnoj ishrani.
Kod osoba sa dijabetesom preporučuje se izbor voća sa manje skroba i nižim glikemijskim opterećenjem.
Pored toga, određene dijete sa niskim unosom ugljenih hidrata, poput keto režima ishrane, značajno ograničavaju unos voća zbog njegovog sadržaja prirodnih šećera.
