Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici slave sutra Svetog Đorđa, praznik u narodu poznat kao Đurđevdan. Prate ga brojni običaji, a jedan se vezuje za dan pre crvenog slova.
Uveče, uoči Đurđevdana, neko od ukućana bere zelene graničice pa njima okiti vrata i prozore na kući i ostalim zgradama, kao i kapije. A sve kako bi godina bila berićetna pa se kaže: „Da bude zdravlja, ploda i roda u domu, polju, toru i oboru“.
Ponegde je običaj da se ovakvo kićenje obavlja na sam Đurđevdan pre zore, a u pojedinim krajevima i tokom dana, pred praznik kada se odlazi u obližnju šumu i livadu i beru razne travke.
Pletu se i venčići od „đurđevskog cveća“: đurđevka, mlečike i drugog, pa se i oni stavljaju na kapije i ulazna vrata kuće. Ti venci bi trebalo da stoje iznad vrata čitavu godinu, do sledećeg Đurđevdana i pravilno se pletu ovako: Jedno cveće je važno.
Neki prave krstove od leskovog pruća i stavljaju ih po njivama, baštama i zgradama, „da bi se sačuvali od grada“.
Običaj je i da uoći Đurđevdana, domaćica spušta u posudu punu vode razno prolećno bilje, a onda odmah stavlja dren, pa zdravac i na kraju grabež i crveno jaje, odnosno čuvarkuću koja je ostala od Vaskrsa, to se zatim stavi pod ružu u bašti da prenoći.
Ujutru se svi redom umivaju ovom vodom:
- deca – da budu zdrava kao dren,
- devojke – da se momci „grab“e oko njih,
- stariji – da ih služi zdravlje
- domaćin – da mu kuća bude dobro čuvana.
Na Đurđevdan treba požuriti i u rano jutro izaći na polja gde se bere cveće i druge travke. Đurđevdansko cveće je: đurđevak, mlečika, maslačak i od njih treba isplesti venčiće kojima se kite ulazna vrata na dvorištu i kući. Ovo se čini da bi godina i dom bili “berićetni“, pa se u narodu kaže: “Da bude zdravlja, ploda i roda u domu, polju, toru i oboru“. Ovi venčići treba da ostanu na vratima preko cele godine, sve do sledećeg Đurđevdana.
lepote.srbije.alo
