Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici u nedelju, 25. januara obeležavaju praznik Svetu Tatjanu, odnosno Tatjanu Veliku.
Sveta Tatjana je bila rimska hrišćanka i đakonisa pri Crkvi, s početka 3. veka. Još od mladosti, Tatjana je odlučila da svoj život posveti Bogu, odbijajući sve ponude za brak. Njeno srce bilo je zauzeto samo Hristom, i ona je izabrala da bude „unevestena u Hristu“, posvećujući svaki trenutak svog života veri i službi Gospodu.
Sveta Tatjana je bila kći jednog rimskog konzula. Ona se oduševila hrišćanstvom. Odlučno je prihvatila hrišćansku veru.
Radi svog hrišćanskog uverenja morala je odgovarati pred carem Septimom Severom. Car ju je doveo u jedan poganski hram. Imao je nameru da devojku prisili žrtvovati rimskim božanstvima. No Tatjana se u molitvi obratila Isusu za pomoć.
Na njenu molitvu su u hramu popadali svi kipovi poganskih bogova. Zbog tog događaja je okrivljena i podvrgnuta okrutnim mukama da se odrekne vere u Hrista.
Mučitelji su je udarali po licu, iskopali su joj oči. Vezali su je za stub i sa glave skidali kožu.
Tatjanu su surovo mučili – šibali je, sekli joj meso, strugali žiletom, oči joj izvadili kukicama i bacali je u tamnicu.
Tamo je Bog slao anđele koji su joj lečili rane, tako da se Tatjana svako jutro javljala mučiteljima potpuno zdrava.
Prema predanju, dok su je tukli mučitelji su trpeli veliku bol jer je bila tvrda kao nakovanj, ali su po naredbi nastavili da je muče.
Dok su je sekli žiletima iz njenih rana nije potekla krv, već mleko i počeo je da se širi divan miris. U jednom trenutku im se otvoriše oči i oko Tatjane su ugledali četiri anđela.
Bacili su je potom u vatru pa i među divlje zveri. No nijedno od mučenja nije joj životno naudilo. Na kraju su Tatjani odrubili glavu.
Na rimskom Kvirinalu se spominje da je od 7. do 15. veka bila crkva njoj posvećena. Tu je bila veoma čašćena.
Zanimljivost je da je zadnjih vekova, a možda i pre raširilo se štvanje Svete Tatjane u Rusiji. Sveta Tatjana je izabrana za zaštitnicu ruskih sveučilištaraca.
24sedam
