Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave Sretenje Gospodnje, veliki praznik koji je u kalendaru obeležen crvenim slovom.
Sretenje se slavi 40. dan od Božića, a predstavlja uspomenu na dan kada je Bogorodica prvi put uvela u hram novorođenog Hrista da ga posveti Bogu. Jedan od simbolja ovog praznika je i susret Hrista sa ljudima.
Po jevrejskom zakonu, svako dete je donošeno u hram 40 dana posle rođenja. Četrdeseti dan po rođenju Isusa Hrista, Marija je sa Josifom otišla u Jerusalim u hram Božiji, noseći mladog Hrista, da ispuni dvostruki Gospodnji zakon, da se očisti od porođaja i da predstavi Gospodu novorođenče.
Praznik se slavi od vremena cara Justinijana. U Srbiji se za sutrašnji praznik vezuju velike simbolike.
Sutrašnji dan je 1804. godine bio jedan od važnijih za istoriju srpskog naroda kada je Karađorđe podigao Prvi srpski ustanak. Nekoliko decenija kasnije 1835. godine u Kragujevcu je proglašen prvi ustav kneževine Srbije, poznat kao Sretenjski ustav.
U Srbiji se 15. februar obeležava kao Dan državnosti.
Narodna verovanja za Sretenje
U našem narodu postoji verovanje da se na Sretenje sreću zima i leto. Naime, veruje se da će medved sutra odrediti kakvo nas vreme čeka u narednom periodu.
Ako na Sretenje bude dan, a medvedi se uplaše od sopstvene senke, vrate u zimski san, veruje se da će zima potrajati još šest nedelja.
Ako ne vidi senku, izaći će iz svojih pećina da potraže hranu i zima je gotova.
novosti.rs
