Srpska pravoslavna crkva i vernici 2. maja, proslavljaju Veliki četvrtak u sećanje na poslednje obedovanje Isusa Hrista, poznato kao Tajna večera.
Hristos je na Tajnoj večeri blagoslovio hleb, te ga je podelio sa apostolima i rekao: „Ovo je telo moje koje se za vas lomi radi opraštanja grehova“. Zatim je uzeo čašu vina i rekao: „Pijte iz ove čaše svi, ovo je krv moja Novog Zaveta, koja se proliva za vas i za mnoge, radi otpuštanja greha“.
Hristove reči se ponavljaju na Veliki četvrtak na liturgijama pre pričešća vernika, po uzoru na prvo pričešće Hrista i njegovih apostola.
Praznovanje u svim hramovima Srpske pravoslavne crkve počinje liturgijom Svetog Vasilija Velikog koja se služi deset puta godišnje, na sve velike pravoslavne praznike.
Veliki ili Časni ili Vaskršnji post traje šest nedelja, a oni koji se pridržavaju pravila posta, prve i poslednje nedelje ne jedu čak ni ribu, već drugu posnu hranu, pripremljenu na vodi, bez ulja.
Verovanja i običaji
Za Veliki četvrtak u narodu postoje razna verovanja i običaji. U manastir Tronošu seljaci iz obližnjih sela donose na ovaj dan veliku sveću, tešku više desetina kilograma od čistog voska, koja se pali tokom čitave godine, dok se ne donese sledeća.
Ovaj dan se u nekim krajevima slavi kao slava orača, oni odu do njive sa zaprežnom stokom, ali ne rade ništa. Veselja nema već samo okupljanje.
Kod nekih pravoslavnih naroda na ovaj dan se boje vaskršnja jaja, ili se bar počinje sa tim.
Jedan od najstarijih običaja za Veliki četvrtak vezan je za prečišćavanje vode. Verovalo se da kupanje na Veliki četvrtak donosi lepotu i zdravlje.
Na ovaj dan se deca kupaju, pa čak i odojče kako bi bili zdravi i čisti tokom cele godine. Voda koja se donese sa bunara ili izvora, „čistila“ se ubacivanjem srebrnog novčića u nju.
Na Veliki četvrtak kuća se detaljno čisti. Sve mora da bude na svom mestu, obrisano i oribano.
Posle Velikog četvrtka, pa sve do iza Vaskrsa – zabranjeno je čišćenje po kući.
zena.blic.rs
