Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici obeležavaju Veliki petak, najtužniji hrišćanski praznik koji se posvećuje sećanju na stradanje i smrt Isusa Hrista
Ovaj dan nosi snažnu simboliku i ispunjen je dubokim verskim značajem, a veruje se da ga treba provesti u molitvi, tišini i uzdržavanju.
Na Veliki petak, od ranog jutra, vernici praktikuju strogi post, često bez hrane i pića do ponoći. Osim posta, mnogi prisustvuju bogosluženjima u crkvama, gde se čita Jevanđelje o Hristovoj muci, simbolično se iznosi plaštanica, a liturgija podseća na žrtvu Sina Božijeg.
Uprkos tužnom tonu praznika, jedan običaj se ipak poštuje – farbanje vaskršnjih jaja. Na Veliki petak se tradicionalno boje prva jaja, najčešće crvenom bojom, koja simbolizuje nevino prolivenu Hristovu krv i najavljuje Vaskrsenje.
Prema narodnom verovanju, na Veliki petak treba obaviti veliko spremanje doma. Veruje se da će kuća koja bude očišćena tog dana ostati čista i blagoslovena sve do sledećeg Vaskrsa.
Veliki petak ima posebno mesto i u ženskoj tradiciji. Devojke još od davnina obavljaju razne rituale za lepotu, zdravlje i ljubav:
Kupanje u reci ili izvoru u noćnim satima, kako bi prizvale blagoslov vode.
Pranje kose na ovaj dan simbolično “ispira” lošu sreću i otvara vrata novim prilikama.
Pravljenje vaskršnjih kolača i hleba, pri čemu se veruje da će devojka koja umesi najlepši kolač prizvati budućeg muža.
Posmatranje ptica uoči Vaskrsa – ako ptice pevaju, to se tumači kao dobar znak i pozitivan predznak.
alo.rs
