Danas je utorak, 10. mart. Podsetite se događaja koji su kroz istoriju obeležili ovaj datum…
1528 – U Beču je kao jeretik spaljen na lomači Baltazar Hubmajer, jedan od glavnih vodja austrijskih baptista.
1628 – Rodjen je italijanski lekar i botaničar Marčelo Malpigi, koji se smatra tvorcem mikroskopske anatomije. Pronašao je jako konveksno sočivo – jednostavni mikroskop koji uveličava do 180 puta.
1772 – Rodjen je nemački pisac Fridrih fon Šlegel, jedan od začetnika nemačkog romantizma i jedan od prvih evropskih modernista. Pisao je eseje, pesme i pripovetke propagirajući ideje romantičarskog pokreta. U „Istoriji stare i nove književnosti“ dao je jedan od prvih pregleda celokupne svetske književnosti.
1856 – Umro je Jovan Sterija Popović, prvi srpski komediograf, „otac“ srpske drame, i kao ministar prosvete, jedan od glavnih organizatora prosvetnog i kulturnog života u obnovljenoj Srbiji.
Učestvovao je u osnivanju prvog beogradskog teatra (Pozorište na Djumruku) koji je 1841. otvoren izvodjenjem njegove tragedije „Smrt Stefana Dečanskog“. Njegove drame su više od 100 godina na pozorišnim repertoarima („Laža i paralaža“, „Pokondirena tikva“, „Kir-Janja“, „Rodoljupci“).
1872 – Umro je italijanski revolucionar Djuzepe Macini, glavni ideolog nacionalnog pokreta Italijana u 19. veku i jedan od tvoraca moderne italijanske države.
1915 – U Čikagu je održan Prvi jugoslovenski narodni sabor, sa predstavnicima 486 raznih iseljeničkih organizacija iz SAD i Kanade. Bila je to prva velika javna manifestacija u svetu u korist ideje o oslobadjanju i ujedinjenju južnoslovenskih naroda u jednu državu.
1922 – Britanske vlasti su uhapsile Mahatmu Gandija, optužile ga za pobunu i osudile na šest godina zatvora.
1945 – Tokio je u Drugom svetskom ratu razoren napadom 300 američkih bombardera B-29. Poginulo je oko 100.000 stanovnika japanske prestonice, a bez domova je ostalo oko milion.
1948 – Šef čehoslovačke diplomatije Jan Garig Masarik, sin prvog predsednika Čehoslovačke Tomaša Masarika, izvršio je samoubistvo iskočivši kroz prozor zgrade ministarstva u Pragu.
1952 – Bivši predsednik Kube Fulhensio Batista oborio je kubansku vladu i potom kao diktator vladao zemljom do 1959, kada ga je srušio s vlasti Fidel Kastro.
1959 – U Lasi, glavnom gradu Tibeta, izbila je pobuna protiv kineske vlasti. Nakon višednevnih uličnih borbi Kinezi su ugušili pobunu, a dalaj lama je izbegao u Indiju.
1968 – U feribotu koji se prevrnuo u luci grada Velington na Novom Zelandu poginulo je najmanje 200 ljudi.
1969 – Džejms Erl Rej, optužen za ubistvo američkog crnačkog lidera Martina Lutera Kinga u aprilu 1968, osudjen je na 99 godina zatvora.
1974 – Japanski poručnik Hiro Onade predao se, posle 29 godina skrivanja u džungli, filipinskim vlastima, objasnivši da „nije dobio naredjenje o povlačenju i prestanku rata izmedju SAD i Japana“.
1975 – Snage severnog Vijetnama, u prvoj velikoj pobedi u Vijetnamskom ratu, zauzele su grad Buon Ma Tuot. Ta pobeda označila je početak velike ofanzive koja je sedam nedelja kasnije dovela do osvajanja Sajgona (Ho Ši Min).
1990 – Sud u Iraku osudio je na smrt britanskog novinara Farzada Bazofta zbog špijunaže. Uprkos talasu protesta u inostranstvu i apela iračkim vlastima da mu poštede život, pogubljen je 15. marta.
1993 – Suharto je šesti put izabran za predsednika Indonezije.
1997 – Vatikan je uspostavio diplomatske odnose s Libijom.
2001 – SAD su uslovile ekonomsku pomoć SR Jugoslaviji saradnjom sa Medjunarodnim sudom za ratne zločine u Hagu, zahtevajući izručenje optuženih za ratne zločine, pre svega bivšeg predsednika Slobodana Miloševića i ratnog komandanta bosanskih Srba Ratka Mladića do 31. marta. Nakon hapšenja Slobodana Miloševića 1. aprila, SAD su odobrile pomoć Jugoslaviji od 50 miliona dolara.
2002 – U odmazdi za pogibiju 11 Izraelaca u samoubilačkom bombaškom napadu arapskih ekstremista u Jerusalimu, izraelski helikopteri razorili su sedište palestinskog vodje Jasera Arafata u Gazi.
2004 – Libija je potpisala protokol kojim je dozvolila Medjunarodnoj agenciji za atomsku energiju pri UN, da vrši inspekcije u njenim atomskim skladištima.
2005 – Umro je irski komičar Dejv Alen poznat po skečevima koje je izvodio sedeći u barskoj stolici, sa cigaretom u jednoj i čašom viskija u drugoj ruci.
2005 – U Argentini je uhapšen bivši nacistički kaplar Paul Šefer, osnivač nacističke zajednice Dignidad (poznate pod nazivom i Vila Bavijera) na jugu Čilea, osumnjičen za pedofiliju i mučenje zatvorenika u doba režima Augusta Pinočea.
2005 – Svetski šampion u šahu, Rus Gari Kasparov, nakon pobede na velikom turniru u Linaresu objavio je da napušta šah kako bi se posvetio političkoj karijeri, odnosno da će učiniti sve što je u njegovoj moći za „otpor diktaturi Vladimira Putina“.
2008 – Koaliciona Vlada premijera Vojislava Koštunice podnela je ostavku, što je otvorilo put za nove parlamentarne izbore u Srbiji. Sastav vlade koja je na vlasti bila devet meseci i 25 dana, dogovaran je 125 dana.
2013 – Umrla Lilijan Mej Dejvis, švedska princeza, manekenka modnog časopisa „Vog“, upamćena po romansi sa princom Bertilom sa kojim je živela 30 godina pre nego što joj je kruna odobrila da se za njega i uda.
2015 – U sudaru dva helikoptera u Argentini poginulo je 10 osoba, medju kojima francuski sportisti koji su snimali rijaliti šou „Dropped“ za prvi program francuske televizije TF1. Medju žrtvama su francuski olimpijski pobednici, plivačica Kamij Mifa i bokser Aleksis Vastin i šampionka u jedrenju Florans Arto.
2019 – U padu aviona Boing 737 u Etiopiji poginulo je svih 157 putnika i članova posade. U avionu su bili putnici iz 35 država, od kojih su neki leteli na samit UN posvećen životnoj sredini u Najrobiju.
2021 – Bočica vakcine protiv korona koja je prva ubrizgana u SAD 14. decembra 2020. godine, postala je deo kolekcije predmeta povezanih sa epidemijom u Nacionalnom muzeju američke istorije u Vašington.
2023 – Parlament Kine jednoglasno je dodelio treći madant aktulenom predsedniku Si Đinpingu.
