Danas je sreda, 11.mart. Podsetite se događaja koji su kroz istoriju obeležili ovaj datum…
1544 – Rođen je italijanski pesnik Torkvato Taso, autor epa „Oslobodjeni Jerusalim“ koji se smatra jednim od najreprezentativnijih dela italijanske književnosti. Bio je uzor romantičarima, a njegova poezija inspirisala je i Getea i Bajrona. Neki njegovi soneti bili su posvećeni Dubrovčanki Cvijeti Zuzorić.
1851 – U Veneciji je prvi put izvedena Verdijeva opera „Rigoleto“.
1885 – Rođen je Englez Malkolm Kempbel, koji je izmedju 1924. i 1935. devet puta obarao svetski rekord u brzini vožnje automobilom, a izmedju 1937. i 1939. triput u vožnji čamcem. Postao je 1935. prvi čovek koji je automobilom „Plava ptica“ vozio brže od 300 milja na čas (483 kilometra).
1913 – Velika Britanija i Nemačka su postigle sporazum o granicama afričkih kolonija Nigerije i Kameruna.
1917 – Britanske trupe su zauzele Bagdad u Prvom svetskom ratu.
1920 – Emir Fejsal proglašen je kraljem nezavisne Sirije.
1938 – Artur Sajs-Inkvart je postao austrijski kancelar umesto Kurta fon Šušniga, a narednog dana Hitlerove trupe ušle su u Austriju.
1941 – Kongres SAD izglasao je na predlog predsednika Ruzvelta, Zakon o zajmu i najmu, kojim je Velika Britanija dobila neophodnu vojnu pomoć u Drugom svetskom ratu. Za sprovodenje zakona predvidjeno je sedam milijardi dolara.
1955 – Umro je britanski mikrobiolog Aleksander Fleming, koji je 1928. iz gljive „Penicilium Notatum“ izolovao prvi antibiotik – penicilin. Nobelovu nagradu za medicinu podelio je 1945. s engleskim biohemičarem Čejnijem i australijskim lekarom Florijem koji su njegov izum prvi put primenili.
1973 – Hektor Kampora pobedio je na prvim predsedničkim izborima u Argentini od 1965.
1974 – Umro je pravnik Milan Bartoš, jedan od najistaknutijih jugoslovenskih stručnjaka za međunarodno javno pravo, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu, sekretar Srpske akademije nauka i umetnosti.
1975 – U Lisabonu je ugušena pobuna padobranskih jedinica protiv levičarske vojne vlade Portugalije, a bivši predsednik general Antonio Ribeiro de Spinola je s grupom oficira pobegao u Španiju.
1981 – Pod parolom „Kosovo – republika“ u Prištini su izbile studentske demonstracije kosovskih Albanaca, koje su u narednim nedeljama zahvatile celo Kosovo. To je bilo prvi put da su kosovski Albanci masovno podržali ideju o nezavisnoj kosovskoj republici.
1985 – Mihail Sergejevič Gorbačov izabran je za generalnog sekretara Centralnog komiteta Komunističke partije Sovjetskog Saveza. Na toj funkciji je nasledio preminulog Konstantina Černjenka.
1985 – Egipćani, braća Al Fajed, postali su većinski vlasnici londonske robne kuće „Harods“.
1990 – Parlament Litvanije proglasio je nezavisnost od Sovjetskog Saveza. To je bila prva sovjetska republika koja se izdvojila iz SSSR-a.
1990 – Čileanski diktator general Augusto Pinoče posle više od 16 godina prepustio je predsednički položaj Patrisiju Elvinu, ali je zadržao komandu nad Oružanim snagama.
1998 – Pored snažnih protesta studenata koji su tražili političke i privredne reforme, general Suharto je počeo svoj sedmi mandat predsednika Indonezije.
2000 – U eksploziji metana u rudniku uglja „Barakovi“ u Ukrajini poginuo je 81 rudar.
2000 – Akademik i advokat Rikardo Lagos proglašen je za predsednika Čilea, kao drugi socijalista na čelu te države, posle Salvadora Aljendea, ubijenog u državnom udaru 1973.
2003 – Kanadski sudija Filip Kirš izabran je za predsednika prvog stalnog Međunarodnog krivičnog suda u Hagu, koji će biti nadležan za sve zločine u svetu. Osnivanje suda podržalo je blizu 90 zemalja, ali ne SAD, Rusija i Kina.
2003 – Vrhovni sud Japana odbio je zahtev 42 Kineza za obeštećenje za prisilni rad u Japanu tokom Drugog svetskog rata, uz obrazloženje da je to bilo davno.
2004 – U terorističkim napadima na tri železničke stanice u Madridu, 200 ljudi je poginulo, a više od 1.400 je ranjeno. Na najmasovnijim demonstracijama u istoriji te zemlje, protiv terorizma je protestovalo više od osam miliona Španaca.
2005 – Sirijska vojska je napustila severni Liban, čime je okončano 29-godišnje vojno prisustvo Sirije u toj zemlji.
2006 – Bivši predsednik Srbije i SR Jugoslavije Slobodan Milošević umro je u pritvoru Haškog tribunala u Ševeningenu, gde mu se sudilo za ratne zločine. Sahranjen je u dvorištu porodične kuće u Požarevcu.
2011 – Japan je pogodio razoran zemljotres magnitude 8,9, sa epicentrom u Tihom okeanu koji je izazvao snažan cunami, najveći u istoriji te ostrvske zemlje. Poginule su 22.000 ljudi.
Cunami i naknadni udari koji su danima potresali taj deo Japana i oblast gde je nekoliko nuklearnih centrala, izazvali su nuklearnu krizu i visok stepen radijacije, posebno u teško oštećenoj centrali „Fukušima“.
2014 – Parlament Krima je proglasio nezavisnost tog poluostrva od Ukrajine, pet dana uoči referenduma o pripajanju te teritorije Rusiji.
2016 – Umro je Dragan Nikolić, srpski glumac. U bogatoj karijeri igrao je u 180 filmova i na televiziji, a njegovi najpoznatiji likovi su Džimi Barka (Kad budem mrtav i beo), Flojd (Nacionalna klasa), Prle (Otpisani), Popaj (Balkan Ekspres), Vlah-Alija (Banović Strahinja), Urke (Poslednji krug u Monci).
2020 – Svetska zdravstvena organizacija zvanično je proglasila pandemiju korona virusa.
b92.net
