Danas je nedelja, 13.septembar. Podsetite se događaja koji su kroz istoriju obeležili današnji datum…
1506 – Umro je italijanski slikar i graver Andrea Mantenja, tvorac veličanstvenih fresaka u crkvi eremita u Padovi, srušenoj u Drugom svetskom ratu, kao i u dvorcu u Mantovi. Slike: „Parnas“, „Raspeće“, „Sveti Sebastijan“, „Obrezanje“, „Poklonstvo kraljeva“.
1583 – Rođen je italijanski orguljaš i kompozitor Đirolamo Freskobaldi, najveći majstor svog vremena na orguljama. Bio je preteča Johana Sebastijana Baha u kompozicijama za orgulje, koje je obogatio novim izražajnim sredstvima. Komponovao je tokate, kancone, fantazije za orgulje, madrigale, motete.
1592 – Umro je francuski pisac i filozof Mišel Ejkvem de Montenj, obnovitelj intelektualnog skepticizma i vesnik slobodnije misli u 17. i 18. veku. Smatrao je da je ljudski razum nemoćan u traženju istine i pravde, ali da je svaki čovek dužan da iznađe izvesne razumne norme u privatnom i javnom životu kako bi živeo svestan svojih odgovornosti. Dela: „Eseji“, „Dnevnik putovanja“.
1598 – Umro je španski kralj Filip II, koji je predvodio zemlju u ratovima protiv Turske od 1571. do 1578. i protiv Engleske od 1588. okončanom šest godina posle njegove smrti. Posle sloma njegove „Nepobedive armade“ 1588. u bici s engleskom mornaricom u kanalu Lamanš, Španija nikad više nije postala svetska sila prvog reda, kao što je bila do tada.
1804 – Vođa Prvog srpskog ustanka Karađorđe uputio je prvu ustaničku delegaciju u Rusiju, da bi je zainteresovao za ustanak i tražio pomoć u oružju za borbu protiv Turaka. Prota Mateja Nenadović, Petar Čardaklija i Jovan Protić primljeni su hladno na ruskom dvoru i rečeno im je da ne očekuju oružanu pomoć. Bilo je to vreme opšte evropske krize zbog Napoleonovih ratova.
1808 – U Beogradu je besedom Dositeja Obradovića „O dužnom počitaniju k naukama“ počela s radom Velika škola. Među dvadesetak učenika-studenata bili su i Aleksa, sin vođe Prvog srpskog ustanka Karađorđa kao i Vuk Karadžić. Posle propasti Prvog srpskog ustanka 1813. njen rad je obustavljen. Taj datum danas se uzima kao Dan Univerziteta u Beogradu.
1819 – Rođena je nemačka pijanistkinja Klara Šuman, jedan od najvećih klavirskih majstora 19. veka, koja je koncertnu karijeru počela u devetoj godini. Širom Evrope popularisala je dela Roberta Šumana, za kojeg se udala 1840. kao i Ludviga van Betovena, Frederika Šopena, Johanesa Bramsa, Feliksa Mendelsona.
1874 – Rođen je austrijsko-američki kompozitor Arnold Šenberg, osnivač i teoretičar modernog muzičkog ekspresionizma, profesor muzičkih akademija u Beču, Berlinu, Bostonu i Los Anđelesu. U ranim kompozicijama bio je sledbenik romantizma, da bi vremenom došao do atonalnosti. Uveo je dvanaestotonski način komponovanja, nevezan za usvojena harmonska pravila. Napisao je „Nauku o harmoniji“ i nedovršeni „Priručnik za kontrapunkt“ i „Teoriju kompozicije“. Muzička dela: opera „Mojsije i Aron“, simfonijska poema „Peleas i Melisandra“, „Preživeli iz Varšave“, melodrama „Pierrot lunaire“, monodrama „Očekivanja“.
1882 – Posle ustanka koji je ugrozio planove Londona o korišćenju Sueckog kanala, Britanci su porazili egipatsku vojsku kod Tel el Kebira u donjem Egiptu i nastavili osvajanje te zemlje i susednog Sudana. Egipat je od tada samo pro forme bio deo Turske.
1894 – Rođen je engleski pisac Džon Bojnton Pristli, autor dela koja se odlikuju vedrinom i humorom, ali i društvenom kritikom. Dela: romani „Dobri drugovi“, „Englesko putovanje“, „Ponoć u pustinji“, „Anđeosko sokače“, drame „Opasna okuka“, „Dođoše do grada“, „Inspektor je došao“, „Čaša piva“, eseji „Engleski komični likovi“, „Engleski roman“, „Engleski humor“, „Dikens i njegov svet“, „Književnost i zapadnjak“.
1903 – Rođen je srpski pisac Branimir Ćosić. Mahom je pisao o životu mladih posle Prvog svetskog rata, problemima njihovog unutrašnjeg života i morala u međuratnom Beogradu. Dela: romani „Pokošeno polje“, „Vrzino kolo“, „Dva carstva“, pripovetke „Priče o Boškoviću“, „Egipćanka i druge priče“, eseji „Deset pisaca – deset razgovora“, „Kroz knjige i književnost“.
1922 – Rođena je peruanska pevačica indijansko-španskog porekla Ima Sumak, jedinstvenog raspona glasa od četiri oktave, od visokog soprana do dubokog alta. U njenom repertoaru preovlađivale su obrade indijanskih narodnih melodija.
1922 – U El Aziziji u Libiji izmerena je najviša temperatura u hladu, 58 stepeni Celzijusa.
1923 – U Španiji je vlast prigrabio general Migel Primo de Rivera. Uz podršku kralja Alfonsa XIII zaveo je desnu diktaturu kojom su privremeno sputane revolucionarne tendencije.
1924 – Rođen je francuski kompozitor Moris Žar, dobitnik čak tri Oskara za filmsku muziku: za „Lorensa od Arabije“ (1962), „Doktora Živaga“ (1965) i „Put za Indiju“ (1982). Sarađivao je sa mnogim velikim režiserima kao što su Alfred Hičkok, Džon Hjuston, Lukino Viskonti i Piter Vir. Autor je muzike za 150 filmova među kojima su i hitovi „Godina opasnog življenja“, „Gorile u Magli“, „Društvo mrtvih pesnika“.
1955 – Sovjetski Savez i Zapadna Nemačka uspostavili su diplomatske odnose.
1971 – U napadu američke policije i Nacionalne garde, kojim je okončana petodnevna pobuna u njujorškom zatvoru Atika, poginuo je 31 zatvorenik i 11 zatvorskih čuvara.
1989 – Najveće ikad održane demonstracije protiv aparthejda u Južnoj Africi, u Kejptaunu, predvodio je nadbiskup Dezmond Tutu.
1991 – Sovjetski Savez i SAD su se sporazumeli da obustave doturanje naoružanja zaraćenim stranama u Avganistanu.
1993 – Izrael i Palestinska oslobodilačka organizacija potpisali su u Vašingtonu mirovni sporazum.
1995 – Grčka i Bivša jugoslovenska Republika Makedonija potpisale su u Njujorku sporazum o normalizaciji odnosa, uz međusobno priznanje, pri čemu se vlada u Skoplju obavezala da promeni izgled državne zastave i zapiše u ustav da nema teritorijalne pretenzije prema južnom susedu.
2001 – Državni sekretar SAD Kolin Pauel potvrdio je, prvi put, da je saudijski islamski terorista Osama bin Laden osumnjičen kao organizator terorističkih napada Al Kaide, koji su izvedeni dva dana ranije i u kojima su u Njujorku i Vašingtonu poginule najmanje 2.973 osobe.
2011 – Umro je britanski slikar i dizajner Ričard Hamilton, jedan od utemeljivača pop arta. Hamilton, često nazivan ocem tog pokreta, proslavio se 50-ih kolažom „Šta je ono što današnji dom čini tako drugačijim, tako privlačnijim?“. Neretko, navode ga kao najvećeg britanskog umetnika 20. veka.
2019 – Preminuo je Đerđ Konrad, mađarski pisac, poznati disident, jedan od prvaka demokratske opozicije u Mađarskoj u vreme socijalizma. Od 1990. do 1993. bio je predsednik Međunarodnog PEN-a, a od 1997. do 2003. predsednik je Akademije umetnosti Berlin-Brandenburg. Dela: „Odlazak od kuće i povratak kući“, „Pomračenje sunca, na brdu“, „Posetilac“, „Osnivač grada“, „Ostavština“, „Tuga petlova“, „Klatno“, „Antipolitika“, „Jugoslovenski rat“.
2021 – Umro je Borisav Jović, političar, prvi čovek Predsedništva SFRJ 1990/1991. u vreme raspada Jugoslavije. Bio je visoki funkcioner SPS-a i jedan od najbližh saradnika Slobodana Miloševića do 1995. Knjige: „Poslednji dani SFRJ“ (1995), „Knjiga o Miloševiću“ (2001).
2021 – Preminuo je Entoni Hjuiš, britanski naučnik, fizičar, dobitnik Nobelove nagrade. Diplomirao je na Kembridžu. Nobelovu nagradu dobio je 1974. za odlučujuću ulogu u otkriću pulsara. Bio je član Kraljevskog društva (akademije nauka) od 1968. i dobitnik niza priznanja, uključujući šest počasnih univerzitetskih diploma. Zanimljivo je da je držao da nauka i religioznost ne samo da se ne isključuju nego su komplementarne.
2022 – Umro je Kornelije Kovač, muzičar, kompozitor, pijanista, aranžer. Poreklom sa severa Bačke, rođen je u Nišu 1942. Roditelji su bili muzičari, otac violinista, majka pevačica u horu opere. Prvu kompoziciju „Pusti trotoari“ komponovao je kao petnaestogodišnjak 1956. Završio je Muzičku akademiju u Sarajevu. Karijeru je započeo kao džez muzičar, sastavom BKB, 1961. Bio je član sarajevskog sastava Indeksi. Septembra 1968. godine preselio se u Beograd, gde je osnovao Korni grupu.
Predstavljao je Jugoslaviju 1974. na Pesmi Evrovizije. Pisao je muziku za teatar, film, TV. Sarađivao je sa brojnim velikanima muzike u zemlji (Zdravko Čolić, Dragan Stojnić, Bisera Valetanlić i dr.) i svetu, i autor je više kompozicija koje su postale široko popularne: „April u Beogradu“, „Jedna zima sa Kristinom“, „Pevam danju, pevam noću“, „Ti si mi u krvi“, „Milo moje“, „Etida“, „Ivo Lola“, „Moja generacija“, „Maestro i violina“, „Poljubi me na kiši“.
2025 – U Londonu su održani masovni politički skupovi, kojima je prisustvovalo između 110.000 i 150.000 lica. Centralni, pod parolom „Ujedinimo kraljevstvo“ organizovao je Tomi Ribinson, koji važi za izrazitog desničara. Uhapšeno je 25 osoba a 26 policajaca je povređeno. Policija je razdvajala taj skup od kontrademonstranta, njih oko 5.000 okupljenih pod parolom „Ustanite protiv rasizma“. Skup je bio poziv na ograničenje priliva imigranta.
b92.net
