Bubrezi igraju ključnu ulogu u očuvanju zdravlja organizma, jer filtriraju otpadne proizvode, višak tečnosti i druge nečistoće iz krvi, koje se zatim izbacuju putem mokrenja. Pored toga, bubrezi regulišu pH, nivo soli i kalijuma u telu, proizvode hormone koji utiču na krvni pritisak i kontrolirašu proizvodnju crvenih krvnih zrnaca. Takođe, aktiviraju oblik vitamina D koji je važan za apsorpciju kalcijuma.
Nažalost, hronična bolest bubrega (HBB) pogađa oko 10% svetske populacije, a milioni ljudi svake godine ne prežive zbog nedostatka pristupa lečenju. Bubrezi se oštećuju usled različitih faktora kao što su dijabetes, visok krvni pritisak i drugi dugoročni zdravstveni problemi. Kada dođe do ozbiljnog oštećenja, bubrezi mogu prestati da funkcionišu, što zahteva dijalizu – iako dijaliza može produžiti život, ona ne leči samu bolest bubrega.
Vrste i uzroci bolesti bubrega
- Hronična bolest bubregaNajčešći oblik bolesti bubrega, koji je dugoročan i ne poboljšava se tokom vremena. Često je uzrokovan visokim krvnim pritiskom, koji oštećuje male krvne sudove u bubrezima (glomerule), smanjujući njihovu funkciju. Ako oštećenje postane ozbiljno, potrebna je dijaliza ili transplantacija bubrega.
- DijabetesVisok nivo šećera u krvi oštećuje krvne sudove u bubrezima, što otežava filtraciju krvi. Ako se ne kontroliše, dijabetes može dovesti do otkazivanja bubrega, kada telo postane preplavljeno toksinima.
- Kamenje u bubrezimaFormiraju se kada minerali u krvi kristalizuju u bubrezima, stvarajući čvrste mase. Iako su bolni prilikom izbacivanja, retko uzrokuju ozbiljne probleme.
- GlomerulonefritisUpala glomerula (malih krvnih sudova u bubrezima) koja može nastati usled infekcija, lekova ili urođenih problema. Obično se povuče sama od sebe.
- Policistična bolest bubrega
- Genetski poremećaj koji izaziva rast mnogobrojnih cista u bubrezima, što može dovesti do zatajenja bubrega. Važno je napomenuti da su pojedinačne ciste obično bezopasne.
- Infekcije mokraćnog sistemaBakterijske infekcije koje najčešće pogađaju bešiku i uretru. Iako se lako leče, ako se ne tretiraju, mogu se proširiti na bubrege i izazvati otkazivanje bubrega.
Ishrana i bolesti bubrega
Ishrana igra ključnu ulogu u upravljanju bolestima bubrega. Iako ishrana ne može potpuno izlečiti bubrege, ona može pomoći u zaštiti od daljeg oštećenja. Kada bubrezi ne funkcionišu pravilno, otpadni proizvodi iz hrane se nakupljaju u krvi, što može uzrokovati ozbiljne zdravstvene probleme.
Za osobe sa bolešću bubrega preporučuje se posebna dijeta, poznata kao renalna dijeta, koja pomaže u smanjenju rizika od daljeg oštećenja bubrega i poboljšanju njihove funkcije. Ova dijeta obuhvata ograničavanje određenih nutrijenata koje bubrezi teško prerađuju, kao što su natrijum, kalijum, fosfor i proteini.
Namirnice koje mogu poboljšati zdravlje bubrega ili sprečiti dalji napredak bolesti:
- Karfiol – bogat vitaminom K, folatom, vlaknima i antioksidansima. Može se koristiti kao zamena za krompir u jelima sa niskim sadržajem kalijuma.
- Borovnice – bogate su antioksidansima, posebno antocijaninima, koji mogu pomoći u zaštiti od bolesti srca i dijabetesa. Takođe su siromašne natrijumom, fosforom i kalijumom.
- Crveno grožđe – dobar su izvor flavonoida, antioksidansa koji pomažu u smanjenju upale i zaštiti od bolesti srca, dijabetesa i drugih stanja.
- Beli luk – odlična zamena za so, dodajući ukus jelima i pružajući antiinflamatorna svojstva.
- Heljda – celo zrno sa niskim sadržajem kalijuma, bogato vitaminima B, magnezijumom, gvožđem i vlaknima. Takođe je bez glutena, što je pogodna opcija za osobe sa celijakijom.
- Maslinovo ulje – maslinovo ulje je zdrav izvor vitamina E i monozasićenih masti, bez fosfora, što ga čini pogodnim za osobe sa bolešću bubrega.
- Bulgur – dobar izvor B vitamina, magnezijuma i gvožđa, a niži je u kalijumu i fosforu u poređenju sa drugim celovitim žitaricama.
- Kupus – povrće bogato vitaminima i antioksidansima, a takođe sadrži bioaktivne spojeve koji mogu pomoći u upravljanju nivoom šećera u krvi i smanjenju rizika od oštećenja bubrega i jetre.
- Paprika – bogata vitaminima A i C i drugim antioksidansima, a siromašna je kalijumom, što je čini pogodnom za renalnu dijetu.
- Luk – odličan za dodavanje ukusa jelima bez soli. Takođe, sadrži vitamin C, mangan i B vitamine.
- Rukola – bogata vitaminom K, manganom i kalcijumom, a siromašna je kalijumom, što je čini pogodnom za bubrežnu dijetu.
- Makadamija orah – niži u kalijumu i fosforu u poređenju sa drugim orašastim plodovima i pružaju zdrave masti, folate, kalcijum, magnezijum i druge minerale.
- Rotkvice – povrće niskog sadržaja kalijuma i fosfora, bogate folatima i vitaminom C, te su odličan izbor za renalnu dijetu.
- Repa – korenasto povrće koje pruža vlakna, vitamine C i B6, te mangan, a može se pripremiti na različite načine, kao prilog ili u salatama.
- Ananas – voće niskog sadržaja kalijuma, fosfora i natrijuma, bogato vlaknima i vitaminom C. Takođe, sadrži bromelain, enzim koji može pomoći u smanjenju upala.
- Brusnice – sadrže proantocijanidine, antioksidanse koji mogu pomoći u prevenciji infekcija mokraćnog sistema, čime se smanjuje rizik od bubrežnih infekcija.
- Šiitake pečurke – dobar izvor B vitamina, bakra, mangana i selena, a niže su u kalijumu, fosforu i natrijumu u poređenju sa drugim vrstama pečuraka.
Osobe sa bolešću bubrega treba da upravljaju unosom fosfora, soli i kalijuma. U zavisnosti od stadijuma bolesti, možda će biti potrebno ograničiti unos proteina. Važno je konsultovati se sa lekarom ili dijetetičarom pre nego što se naprave bilo kakve promene u ishrani.
telegraf.rs
