“Kineska medicina temelji se na filozofiji jin i janga, dve suprotnosti, ali i komplementarne sile od kojih su sačinjeni život i energija”, kaže Felisija Ju, doktorka i asistentkinja na Univerzitetu u Kaliforniji.
“Kineska medicina smatra da sve namirnice u sebi sadrže energiju, neke više jina, neke više janga. Jin hranom tipično se smatra ona koja rashlađuje i hidrira, dok se jang hranom smatra topla i suva hrana”, objašnjava dalje.
Terapija ishranom vekovima se koristi u kineskoj medicini. Glavni princip je uspostavljanje ravnoteže između jina i janga. Hrana je podeljena po kategorijama na toplu i hladnu i pomoću nje treba se dostići ravnoteža.
Telo može biti previše hladno ili previše toplo zbog unutrašnjih ili spoljašnjih faktora, kao što su bolest, klima, godišnja doba ili zbog preteranog unosa određene hrane. Kad je telo previše toplo, može doći do zatvora ili dehidratacije, što bi moglo biti posledica preteranog unosa začinjene hrane ili boravka na toploti.
Kineska medicina ove probleme leči tako što toplom hranom zagreva telo, dok ga hladnom hladi, a osnovna je ideja pronalazak ravnoteže između ove dve krajnosti, što varira od osobe do osobe i temelji se na konstituciji pojedinca.
Na primer, ako je napolju hladno, supa s povrćem, belim lukom, crvenim lukom, đumbirom i bundevom će ugrejati telo, a ako je napolju toplo, porcija pirinca sa spanaćem, tofu sirom, susamom, krastavcem ili kiselim kupusom spustiće temperaturu tela.
Autor: nsuzivo.rs
