Foto: Harvard Health

Beki Vieira je blogerka i mama iz Kalifornije, a podelila je svoje iskustvo s postporođajnom depresijom kako bi ohrabrila druge mame koje se bore s tim.

Imam postporođajnu depresiju.

Ne, to ne znači da sam umorna. Niti znači da sam suicidna. Istina, PPD može podrazumevati bilo koji od ta dva scenarija, ali postoji i ogromna siva zona između te dve krajnosti. To je mesto gde se većina nas nalazi.

Ljudi kažu da ne izgledam kao da imam PPD, možda zato što stereotip podrazumeva da se žena koja pati od postporođajne depresije, ne tušira ili ne izlazi iz kuće. Radim sve te stvari. To nije lako, ali ih uradim. Zbunjujuće je. Simptomi se mogu menjati svaki dan i različiti su za svaku ženu. A, ako to niste doživeli iz prve ruke, teško ćete razumeti.

Iako neće svaka žena koja pati od postporođajne depresije pričati o tome, one žele da znate ovih 12 stvari kako bi bolje razumeli njihovu borbu:

1. Ona je uplašena da neće biti bolje- Dok patimo od PPD-a postoji malo svetla ili nade. To što vam govore ‘stvari će se ubrzo poboljšati’ ili ‘to je samo tuga zbog bebe’ je deo problema. Osećate se kao da to nije ozbiljan problem i da vam trebalo biti sve bolje- ali nije. Kad mi je doktor rekao: “Ovo je stvarno. Ne znam kada će završiti, ali obećavam da hoće”, napokon sam se osećala normalnom u vremenu potpune abnormalnosti. Dobila sam potvrdu.

2. Gosti u njoj bude teskobu- Nisam namerno držala ljude udaljenima od svog deteta, ali pomisao na goste u mojoj kući dovodila je do teskobe. Ako mama izgleda neodlučno u vezi toga možete li da je posetite, mogao bi za to da postoji dublji razlog od iscrpljenosti nove mame.

3. Ona ne želi da razgovara na telefon- Moj telefon je na vibraciji otkako je moj sin rođen. Međutim, čak i od saznanja o tome da na njemu postoji bezbroj propuštenih poziva hvatala me mučninu u želucu. SMS poruke su jednostavnije.

4. Ona misli da se ljutite na nju- Izbegavala sam posete i pozive, jer sam bila u depresiji, a onda sam padala sve dublje u tu rupu, jer sam pretpostavila da me svi mrze zbog toga što sam nestala.

Foto: The Bump

5. Ne želi vas iznova uveravati- Provela sam mesec dana skrivajući svoju PPD. Kad je moja emotivna brana pukla, kad sam se otvorila, zabrinuta porodica i prijatelji ispitivali su me jesu oni imali ulogu u tome što se ja tako osećam. Ne! Cenim to što pokušavaju da me razumeju, ali to bi uvek završilo tako da ja tešim druge i pokušavam da ih oraspoložim. Molimo vas da ne okrećete situaciju na taj način jer se ne radi o vama.

6. Ona ne želi da čuje priče iz druge ruke- Kada vam neko priča kako je: “Žena od komšije mog poslovnog kolege imala trojke i PPD- i nije bilo tako loše”, to ne pomaže. Slušanje veličanstvenih priča o ženama koje su, navodno, patile od još goreg slučaja PPDa, može nas samo naterati da se osećamo kao još veći neuspeh što uopšte pokušavamo da se borimo s tim.

7. Razgovori sa strancima pomažu- PPD je klub u koji se niko ne želi da se pridruži, ali kad upadnete u njega, u vama se probudi želja za razgovorom s drugim članovima. Podelila sam svoju priču na Instagramu i ubrzo nakon toga kontaktirale su me druge mame s PPDom. Nisam njih odabrala preko svoje porodice ili prijatelja, samo mi je trebao razgovor sa ženama koje su prolazile kroz isto što i ja.

8. Potreban joj je san- Nedostatak sna pogoršava postporođajnu depresiju, a može i uzrokovati nesanicu. To je začarani krug. Rečeno mi je da vežbam i da ću se osećati bolje. Da je barem to bilo jednostavno. Ono što je meni bilo potrebno je da neko pazi moje dete dok ja spavam. To je bilo ključno za moj oporavak.

9. Ona misli da je osuđujete- Postoji stigma povezana s mentalnim zdravljem. Pretpostavila sam da svako ko je znao da imam PPD, gleda na mene kao na slabu, lenju osobu, ili još gore, nesposobnu za majčinstvo.

Foto: Glamour

10. Ona misli da je loša majka-  Vaš um vas laže. Uprkos tome što sam se raspadala, moj sin nikada nije želeo ništa. Ipak sam znala da kažem svom mužu da ga uzme i ode, jer sam bila grozna majka. Gledajući unazad vidim koliko sam bila jaka, bila sam bolesna i uz to sam uvek pružila sinu sve što je potrebno. Međutim, nisam to videla tada.

11. Ona može biti u magli- Kada gledam neke video snimke i fotografije svog sina iz prvih nekoliko meseci njegovog života, ja ih se jedva sećam. To je kao da sam bila van svog tela i gledala nekog drugog kako učestvuje. Nikad neću dobiti to vreme nazad i krivica će me zauvek proganjati.

12. Ona je bilo ko- PPD ne diskriminiše. Možete biti mlada mama ili mama starije dobi poput mene. Možete imati celo pomoćno osoblje od njih 20, a možete biti samohrani roditelj. Niko nije imun. Ako mislite da patite od PPD-a obavezno razgovarajte s vašim lekarom, partnerom, porodicom i prijateljima!

Izvor: missmama

 

 

 

 

0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments