Psihološkinja Daniel Forši napad panike opisuje kao nagli talas intenzivnog straha koji u roku od nekolik minuta doseže svoj vrhunac.
Tokom paničnog napada srce brže kuca, osoba se znoji, oseća bol u prsima, trnce u rukama i nogama i ima osećaj da je odvojena od stvarnosti ili od sebe, kao da se nalazi u nekom paralelnom svetu.
Disanje dijafragmom
„Panični napad izaziva simptome fizičke tegobe jer mozak veruje da je istinski ugrožen i da mora da se brani“, kaže Forši. „Jedan od najučinkovitijih načina ublažavanja paničnog napada je disanje dijafragmom“, dodaje. Razlog je taj što se telo grči i počinjete da hiperventilirate, plitko dišete i organizam ne dobija dovoljno kiseonika.
Ova vrsta disanja šalje signale mozgu da je situacija kritična. Disanje dijafragmom šalje mu potpuno suprotne signale- da ste opušteni i sigurni. Mozak će tu poruku preneti na organe, opustiti mišiće, usporiti otkucaje srca i vratiti vas u prirodno stanje.
Zamena misli
„Kada neko prolazi kroz napad panike , njegove misli govore u da je u opasnosti i da se boji nečega. Umesto da dopustite svojim mislima da naprave negativnu lančanu reakciju, sprečite ih tako što ćete ih zameniti pozitivnim mislima“, objašnjava dr Forši. Drugim rečima, sve je u tome da restrukturirate misli.
Znači, umesto da govorite sebi da će se dogoditi loše stvari, zapitajte se šta ako se te loše stvari ne dogode? Korisno je i podsetiti se u trenutku napada da će proći i da ga samo treba izdržati.
Nemojte izbegavati situacije u kojima vam se već dogodio panični napad
„Osobe koje pate od napada panike izbegavaju mesta, ljude i situacije koje povezuju s ovim stanjem“, kaže psihološkinja. Ako se napad dogodio u određenom restoranu, osoba više neće zalaziti u njega. Dr Forši tvrdi da treba činiti baš suprotno.
„Mozak treba suprotno od izbegavanja. Suočavanje. Tako će steći pouzdanje i poverenje u telo da može izdržati napad i počeće da reaguje na drugačiji način. Neće stvarati negativnu lančanu reakciju misli i telesnih simptoma“, nastavlja.
Autor: nsuzivo.rs
