Doručak se s razlogom naziva najvažnijim obrokom u toku dana, ali njegov značaj nije vezan samo za energiju i koncentraciju. Sve je više dokaza da jutarnji obrok može imati uticaj i na krvni pritisak. Istraživanja pokazuju da osobe koje redovno preskaču doručak češće imaju hipertenziju. Ako se borite sa visokim pritiskom, pravilno izabran i na vreme pojeden doručak može biti važan saveznik u kontroli vrednosti.
Kada je najbolje doručkovati?
Stručnjaci savetuju da se prvi obrok unese relativno brzo nakon buđenja. Iako ne postoji tačno određeno vreme koje važi za sve, preporuka je da doručkujete u roku od 30 do 60 minuta od ustajanja.
Razlog je jednostavan, organizmu je potrebno „gorivo“ kako bi stabilizovao nivo šećera u krvi i smanjio opterećenje na kardiovaskularni sistem. Jutarnji obrok pomaže i u regulaciji kortizola, hormona stresa koji je prirodno povišen u ranim satima. Ako preskočite doručak, kortizol može ostati na višem nivou duže nego što bi trebalo, što nepovoljno utiče na krvni pritisak.
Međutim, ako niste navikli da jedete čim otvorite oči, nema potrebe za naglim promenama. Važno je da doručak postane deo rutine, u vreme kada možete mirno da sednete i pojedete obrok bez žurbe. Svesno i opušteno jedenje takođe doprinosi boljoj probavi i stabilnijem pritisku.
Zašto je doručak važan za srce?
Redovan doručak povezuje se sa boljim vrednostima krvnog pritiska i manjim rizikom od srčanih oboljenja. Iako to ne znači da preskakanje doručka direktno izaziva hipertenziju, postoji jasna veza između jutarnjih navika i zdravlja srca.
Osim što utiče na hormone stresa, doručak pruža priliku da unesete hranljive materije koje su ključne za regulaciju pritiska, poput kalijuma, magnezijuma i kalcijuma. Istovremeno, jutro je pravi trenutak da ograničite unos soli, koja je jedan od glavnih faktora rizika za povišen pritisak.
Dobar doručak trebalo bi da sadrži:
- voće ili povrće
- integralne žitarice
- mahunarke ili orašaste plodove
- najmanje 20 grama proteina
- minimalnu količinu soli
Posebno obratite pažnju na pekarske proizvode i prerađeno meso, poput kobasica i salama, jer često sadrže velike količine skrivene soli.
Jutarnji obrok takođe pomaže u održavanju stabilnog nivoa šećera u krvi i poboljšava osetljivost na insulin. Ukoliko se šećer u krvi dugoročno ne kontroliše, može doći do oštećenja krvnih sudova i bubrega, što dodatno doprinosi razvoju hipertenzije.
Šta još možete učiniti za kontrolu pritiska?
Doručak je važan, ali nije jedini korak ka boljoj kontroli krvnog pritiska. Evo još nekoliko navika koje mogu pomoći:
Uravnotežena ishrana – birajte namirnice koje pogoduju srcu: voće, povrće, nemasne mlečne proizvode, ribu, piletinu bez kože, orašaste plodove i mahunarke.
Smanjenje stresa – tehnike dubokog disanja, meditacija, fizička aktivnost i kvalitetno vreme sa bliskim ljudima mogu imati veliki uticaj.
Redovno kretanje – preporuka je najmanje 150 minuta umerene fizičke aktivnosti nedeljno ili 75 minuta intenzivnijeg vežbanja. Ako vam to deluje previše, krenite postepeno – svaki korak je važan.
Oprez sa alkoholom – iako se često smatra da je čaša vina dobra za srce, preterivanje može podići krvni pritisak i povećati rizik od brojnih zdravstvenih problema.
24sedam.rs
