Svom detetu možete pomoći tako što ćete ga naučiti da je potrebno razgovarati o svim pozitivnim i negativnim stvarima koje mu se događaju svaki dan. Važno da dete zna da uvek može da vam se poveri i da ga nećete osuđivati.
Identifikujte i definišite svoje najčešće emocije. Izaberi 3 jednostavne emocije, npr. sreća, tuga, iznenađenost.
Pred svojim detetom recite šta osećate i zašto se tako osećate. Pokušajte da ga na neutralan način informišete o negativnoj ili pozitivnoj emociji. Npr. za osećaj sreće možete uzeti nedeljni ručak kada ste svi na okupu.
Pokušajte da pogodite šta vaše dete oseća. Koristite rečenice kao što su “Oh, izgledaš jako tužno” ili “Sigurno si ponosan na to!”. Ako dete ima želje i strpljenja za razgovor, možete dodati rečenicu koja objašnjava njegovu emociju. Na ovaj način će početi da primećuje da svaki postupak ima svoje posledice.
Nakon što ostvarite uspešnu komunikaciju s detetom i ono počne da opisuje svoje emocije iz dana u dan, nakon par nedelja pitajte ga kako se oseća u vezi sa nekim događajem. Na primer “Da li te je uplašila iznenadna grmljavina?”. Cilj ti je podržavanje korišćenja emocionalnog vokabulara, kojim podstičete razumevanje, empatiju i komunikaciju u porodici.
Autor: nsuzivo.rs
