Postoji šest tipova ljudi koji vole da glume žrtve.
Ljudi koji vole da imaju kontrolu
Neki ljudi moraju imati kontrolu nad svim u svojem životu, bez obzira na to šta se događa ili ko će u procesu ostati povređen. Koriste žaljenje drugih kako bi bili sigurni da će se stvari odigrati samo kako njima odgovara. Ako se ne mogu dokopati kontrole, glumiće žrtvu i igrati na tuđe osećaje kako bi se pobrinuli da se njihovi ciljevi i želje ostvare.
Ljudi koji se boje besa
Mnogo ljudi glume žrtve zbog nemogućnosti da se pravilno nose sa svojim besom. U nekim slučajevima, oni se boje posledica svog besa, ili su možda iskusili situacije u kojima su izgubili kontrolu i ne žele ponovo osetiti taj osećaj. U svakom slučaju, mentalitet žrtve na kraju kod čoveka zameni sposobnost izražavanja zdravih osećaja ljutnje i ometa pravilnu obradu tih osećaja.
Mentalno bolesni ljudi
Ljudi koji pate od mentalnih bolesti često će glumiti žrtvu. Većinu vremena to je zbog osećaja preplavljenosti simptomima bolesti. Kod bipolarnog poremećaja, npr., mentalitet žrtve može doći nakon teškog napada manije zbog odbijanja uzimanja lekova. Ljudi ne bi smeli da budu prestrogi prema mentalno bolesnima, pogotovo kad nisu svesni toga što rade.
Ljudi usmereni samo na sebe
Ljudi koji su sami sebi najvažniji i usmereni samo na svoje potrebe će se najčešće koristiti strategijom glumljenja žrtve. U trenucima kad bi trebalo izabrati druge, a ne sebe, ovaj način ponašanja im omogućava da se reše krivice jer, bez obzira na to što rade, jako su svesni da greše. Ovakvo ponašanje će kod ljudi u njihovoj okolini podstaći sažaljenje i zbog toga će im često popuštati. Bez previše problema će postići svoje ciljeve, ne uloživši previše truda ni energije.
Ljudi koji zavise od drugih
Ljudi koji su zavise od nekih drugih, ponekad nisu ni sami svesni toga što rade. To se događa kad čovek pokušava da izgradi svoje samopouzdanje preko jačih ljudi u svom okruženju, pa ih konstantno prate, ispituju i kopiraju njihovo ponašanje kako bi se bolje osećali. Glumljenje žrtve čoveku omogućava da ‘se hrani’ komplimentima drugih, koji ih na kraju u potpunosti iscrpe. Kad se čovek oseća kao žrtva ili glumi žrtvu, nikad nije dovoljno komplimenata ili govora podrške.
Ljudi koji su preživeli traumu
Iako je sasvim normalno osećati se žrtvom nakon traume, nije normalno da se zauvek ponaša kao žrtva. Morate se podsećati, ili podsećati svoje najmilije, da vas trajna trauma i isceljenje čine preživelom, ali ne i žrtvom koja će to ostati do kraja života. Ovo je osetljiva tema, pa u takvim situacijama kod tih osoba treba oprezno postupiti.
Ako vi glumite žrtvu i to vam je postala svakodnevica, treba stati i razmisliti šta s tim želite postići i šta vam vaš unutrašnji glas govori da treba uraditi.
Ako je neko vama blizak u pitanju, tad je najbolje otvoreno s njima razgovarati i pomoći da smanje te porive, dajući im pozitivne primere kako rešiti situacije kojih se boje, kako postići ciljeve koje žele da postignu. Treba im pomoći da izgrade samopouzdanje, a to nije lako.
Autor: nsuzivo.rs
