U većini slučajeva, kada je anksioznost u pitanju, um prevari telo i tera ga na iracionalni odgovor. Ukoliko osetite da vas sustiže anksiozni napad, poslušajte ove savete.
Panični napadi uzrokovani anksioznošču uglavnom se javljaju u dva oblika: strah od gubitka kontrole i strah od fizičke manifestacije, poput srčanog udara ili gušenja.
Da li se anskiozni napad može sprečiti?
Najbolji način da pokušate da sprečite napade panike jeste da izbegavate njene okidače. Onog trenutka kada počnete da razumete svoju anskioznost, lakše ćete se i boriti sa napadima.
Veoma je važno pronaći adekvatan način lečenja anksioznosti, a u tome najbolje može da vam pomogne stručno lice. Takođe važno je znati da ovi napadi nisu opasni po zdravlje, iako su veoma neprijatni. Ipak, mnogo je teže nešto reći nego zapravo to i uraditi, kada je anksioznost u pitanju, jer ova bolest stvara konstantnu brigu kada će do napada ponovo doći.
Šta uraditi kada dođe do anksioznog napada?
Psiholozi imaju nekoliko univerzalnih saveta kada su u pitanju napadi panike uzrokovani anksioznošću.
1. Muzika. Napravite plejlistu pesama koje vas inače smiruju i koje vas dovode u opuštajuće stanje i uma i tela. Kada osetite da nailazi talas panike, pustite ovaj spisak pesama.
2. Ne razmišljajte mnogo. Preterana briga može da uzrokuje prekomerno znojenje i ubrzan rad srca, što samo prolongira sam napad.
3. Zaboravite na “šta ako” pitanja. Držite se onoga što se zaista dešava, ne stvarajte nerealne situacije u glavi i ne brinite o tome šta će biti.
4. Napravite spisak onoga što se zapravo dešava i onoga šta vi osećate, kako biste uočili razliku. Anskioznost je uzrokovana iracionalnim strahom, najčešće o budućnosti.
5. Prihvatite svoju bolest. Ponavljajte u sebi rečenicu: “Okej, imam napad anksioznosti i to nije ništa strašno. Proći će posle određenog vremena jer ne može da traje večno”. Ovako ćete umiriti svoj um, a to će doprineti i tome da se fizička manifestacija anksioznosti vremenom umanji te potpuno nestane.
