Ovih dana ili kašljete ili u svojoj blizini imate nekoga ko kašlje. Čekaonice su pune pacijenata svih uzrasta koji kažu da je kašalj uporan i naporan. Istovremeno, mediji prenose da se u Hrvatskoj pojavila epidemija magarećeg ili velikog kašlja, a i u Srbiji ima obolelih. Preti li nam epidemija i kada kašalj treba da nas zabrine?
„Prethodnih godina smo se zbog pandemije koronavirusa svi više štitili, nosili maske, sprovodili mere zaštite tako da smo imali lažnu sliku da su te infekcije ređe nego što bi inače bile. Sad kad su mere popustile, naravno da su infekcije češće“, kaže internista-onkolog dr Vesna Ćeriman Krstić.
Kod ljudi koji nemaju pridružene bolesti, najverovatnije se radi o respiratornim virusima i obično nema razloga za brigu.
„Virusne infekcije se ne leče specifičnom terapijom, već se savetuje polivitaminska ishrana, čajevi, odmor. Ako se radi o bakterijskoj superinfekciji, onda je specifična terapija potrebna, a to se primeti po promenama u kašlju, ako se izbacuje obojeni ispljuvak i po upornoj temperaturi“, navodi doktorka.
Ukoliko se radi samo o upornom kašlju, ne treba paničiti, jer će proći, a ako se pojača onda se svakako treba javiti lekaru.
Da li je veliki kašalj razlog za brigu
„Kod odraslih pacijenata nema razloga za brigu, jer u najvećem broju slučajeva spontano prolazi. Problem su imunokompromitovani pacijenti, mala deca koja nisu vakcinisana i trudnice. Kod njih može da izazove težu kliničku sliku“, objašnjava gošća Beogradske hronike.
I zagađenje, koje je proteklih dana veliko, igra veliku ulogu.
„Zagađenje samo po sebi dovodi do slabljenja lokalnog imuniteta disajnih puteva, oni su iritirani, zbog čega se češće razbolevamo i infekcije duže traju“, ističe doktorka Ćeriman Krstić.
rts.rs
