Za mnoge od nas kafa je jutarnji ritual, mali užitak ili način da se razbudimo. Međutim, nova naučna istraživanja sugerišu da kofein u našem organizmu može imati i dublji metabolički uticaj nego što se ranije mislilo, posebno kada je reč o telesnoj masi i riziku od dijabetesa tipa 2.
Studija objavljena 2023. godine u časopisu BMJ Medicine pokazala je da viši nivoi kofeina u krvi mogu biti povezani sa nižim indeksom telesne mase i manjom količinom telesne masti, što posredno može smanjiti rizik od razvoja dijabetesa tipa 2.
Šta su istraživači tačno otkrili
Istraživanje su sproveli naučnici sa Karolinska instituta u Švedskoj, Univerziteta u Bristolu i Imperial College London. Umesto oslanjanja na prijavljeni unos kafe ili energetskih napitaka, korišćeni su genetski podaci gotovo 10.000 ljudi kako bi se procenilo koliko dugo kofein ostaje u krvi.
Fokus je bio na varijacijama gena CYP1A2 i AHR, koji utiču na brzinu razgradnje kofeina u organizmu. Osobe koje sporije razgrađuju kofein imaju više koncentracije kofeina u krvi, iako često konzumiraju manje kafe.
Rezultati su pokazali da su genetski predviđeni viši nivoi kofeina u plazmi povezani sa:
-
nižim indeksom telesne mase (BMI),
-
manjom ukupnom količinom telesne masti,
-
nižim rizikom od dijabetesa tipa 2.
Istraživači procenjuju da se oko polovine zaštitnog efekta kofeina na dijabetes može objasniti upravo smanjenjem telesne mase.
Kofein i zdravlje srca
Zanimljivo je da studija nije pronašla jasnu povezanost između nivoa kofeina u krvi i kardiovaskularnih bolesti, uključujući srčanu insuficijenciju, atrijalnu fibrilaciju i moždani udar. To ukazuje da se potencijalni benefiti kofeina, u ovom kontekstu, odnose pre svega na metabolizam i dijabetes, a ne direktno na zdravlje srca.
Kako kofein može da utiče na telesnu težinu
Naučnici pretpostavljaju da kofein utiče na metabolizam kroz povećanje termogeneze, odnosno stvaranja toplote u telu, kao i kroz pojačano sagorevanje masti. Ovi procesi mogu doprineti manjem nakupljanju masnog tkiva tokom vremena.
Ipak, autori upozoravaju da efekti kofeina nisu isključivo pozitivni. Prekomeran unos može dovesti do nesanice, anksioznosti, ubrzanog rada srca i povišenog krvnog pritiska, naročito kod osetljivih osoba.
Ograničenja studije
Iako je reč o velikom istraživanju, korišćen je metod Mendelove randomizacije, koji pomaže u proceni mogućih uzročno-posledičnih veza, ali ih ne može u potpunosti potvrditi. Moguće je da i drugi faktori utiču na ove rezultate.
Zbog toga istraživači naglašavaju potrebu za dodatnim, dugoročnim kliničkim studijama kako bi se sa sigurnošću utvrdilo da li bezkalorični napici koji sadrže kofein, poput crne kafe ili nezaslađenog čaja, mogu pomoći u prevenciji gojaznosti i dijabetesa tipa 2.
Kako ističe genetski epidemiolog dr Benjamin Woolf sa Univerziteta u Bristolu, s obzirom na to koliko se kofein široko konzumira širom sveta, čak i mali metabolički efekti mogu imati značajan javnozdravstveni uticaj.
Šta ovo znači u praksi
Ova studija ne znači da bi trebalo piti više kafe kao strategiju za mršavljenje ili prevenciju dijabetesa. Ona pre svega ukazuje na složen odnos između kofeina, genetike i metabolizma.
Kao i uvek kada je reč o zdravlju, ključ ostaje u umerenosti, individualnom pristupu i savetovanju sa lekarom, posebno kod osoba koje već imaju metaboličke ili kardiovaskularne probleme.
Eklinika.rs
