Mnogi pravoslavni Hrišćani proslavljaju 7. januar kao datum Hristovog rođenja, pa tako i oni u Srbiji, regionu ali i nekim drugim delovima sveta. Način proslave i tradicija se bitno razlikuju od države do države iako je proslava na isti datum. Ove nacije se pozivaju na julijanski, kalendar koji prethodi gregorijanskom, prema kome veći deo sveta proslavlja Božić.
U nekim državama samo male zajednice obeležavaju Božić na ovaj datum, a masivnije se 7. januar obeležava ili važi za „zvanični“ Božić u nekoliko država. Jedna od njih je naravno i Srbija. Po tradiciji, kod nas se Badnje veče provodi u spaljivanju hrastove grane, badnjaka, koji je odsečen u toku dana. Uveče, kada padne mrak, domaćin sa sinovima unosi u kuću pečenicu, badnjak i slamu.
Mnogi vernici te večeri odlaze na bogosluženje, a prva osoba koja na Božić uđe u kuću, i koja simbolizuje Tri mudraca, naziva se položajnik, i ona dobija poseban poklon.
Rano jutro na Božić, domaćica zamesi testo od kojeg peče pogaču koja se zove česnica. U nju se stavlja zlatni, srebrni ili običan novčić, odozgo se bode grančicom badnjaka, i ta česnica ima ulogu slavskog kolača na Božić. Kada svi stanu za sto, domaćin zapali sveću, uzima kadionicu, okadi ikone i sve prisutne, nakon čega sledi celodnevna božićna gozba.
Rusija
Ruski pravoslavni vernici se 39 dana pre Božića redovno mole – sve do večeri 6. januara, kada počinju svečane liturgije. Narednog dana, na praznik, porodica se okuplja oko trpeze, na kojoj se, u čast dvanaestorici apostola, nalazi 12 vrsta jela, , uključujući supu od cvekle, ribu i punjeni kupus. Vernici 7. januara idu u crkvu i uživaju u božićnoj gozbi.
Neke domaćice pripremaju i božićni hljeb agnjec – kolač od biskvitnog testa u obliku jagnjeta, koji se preliva belim šećerom. Ovaj kolač simbol je žrtve koju je podnio Isus Hrist.
U nekim mestima, u kojima se drži do tradicije i starih običaja, ispod stola se stavlja snop sijena ili slame, koji predstavlja Hristove jasle, kao i predmet od gvožđa na koji svi za stolom stavljaju noge. Veruje se da tako ljudi čuvaju svoje zdravlje tokom cele godine, jer gvožđe simbolizuje snagu i izdržljivost.
Belorusija
Badnje veče se provodi u jedenju palačinki i ribe na stolu sa slamom ispod stolnjaka. Tradicionalno, božićna večera se služi bez mesa i sastoji se od najmanje 12 ribljih i biljnih jela i gljiva. „Kaljadi carevi“ (Božićni carevi) izvode obred koji uključuje karnevale i narodne predstave u znak obeležavanja Nove godine.
Gruzija
Gruzijska pravoslavna crkva okuplja više od tri miliona vernika. Na dan Božića Gruzijci izlaze na ulice, priređujući tradicionalnu šetnju – Alilo. Oblače tada posebnu odeću i ukrašavaju Čičilaki, njihovu verziju božićnog drveta. Oni čestitaju jedni drugima praznik i najmlađima dele slatkiše. U Gruziji na Badnje veče se čeka da sat otkuca 12 puta, a zatim počinje večera uz tradicionalno gruzijsko vino.
Božićna jelka (čičalaki) napravljena je od mekanog materijala, a njene grane su ukovrdžane. Ponekad se umjesto nje može videti grana lešnika koja je oblikovana kao drvo života i ukrašena slatkišima i voćem. Ipak, sve je popularnija jelka kakva se viđa na Zapadu.
Deda Mraz je u Gruziji poznat kao Tovlis papa („Tovlis babua“ na zapadu zemlje), što bukvalno znači „deda sneg“. Obično je predstavljen s dugom belom bradom, odeven u narodnu nošnju čohu i krzneni ogrtač.
Etiopija
Proslava Božića u Etiopskoj pravoslavnoj tevahedo crkvi naziva se Gana, a prethodi joj dan posta. Mnogi hodočasnici u Etiopiji za Božić putuju u Lalibelu – kolima ili čak peške. Po uništenim putevima putovanje ponekad traje danima, ali oni su izdržljivi jer predstoje dva važna praznika za etiopijske pravoslavce: Božić 7. januara i krštenje Isusa Hrista, odnosno Bogojavljenje 19. januara.
Horovi počinju da pevaju na pravoslavnim obredima rano ujutru, a posle bogosluženja muškarci i dečaci igraju igru zvanu gana (igra se sa zakrivljenim štapom i okruglom drvenom loptom, slična hokeju).
Tradicionalna božićna hrana u Etiopiji uključuje vat, gustu i začinjenu čorbu koja sadrži meso, povrće i ponekad jaja.
Na dan Božića hrišćani oblače belu odeću, a mnogi se odlučuju da tog dana nose tradicionalnu odoru (šama), napravljenu od pamuka i ukrašenu svetlim prugama pri krajevima.
Dvanaest dana posle Božića, vernici počinju trodnevnu proslavu Timkat, kojom se obeležava Isusovo krštenje. Važan deo ovog praznovanja je molitva tokom službe u hramu, kada odrasli ponovo oblače šame, a deca oblače svoje crkvene udruženja i krune.
Eritreja
Iako ne postoje provereni statistički podaci o religijskoj pripadnosti eritrejskog stanovništva, prema grubim podacima oko 60% stanovništva su pripadnici hrišćanstva, od čega su većina pripadnici pravoslavne vere.
Jedna od devet etničkih grupa u Eritreji su Tigrinja (Tigrinja) i čine oko 50% ukupnog stanovništva ove države. Žive u centralnim i južnim visoravnima Eritreje, a većina pripadnika su pravoslavni hrišćani.
Običaji koje su unieli Italijani poštuju se i danas u ovoj bivšoj italijanskoj koloniji – jede se hleb panetone i pije se kafa.
Božićni dan se provodi u slavlju sa porodicom – često uz posebno zaklanu kozu.
Moldavija
Božićne jelke se obično ukrašavaju u novogodišnjoj noći u Moldaviji, a pokloni koji se dobiju 7. januara ponekad se nazivaju novogodišnjim poklonima.
Egipat (Kopti)
Oko 15% stanovništva ove afričke zemlje izjašnjavaju se kao hrišćani, a 90% ovog dela populacije spada u Kopte, koji Božić proslavljaju 7. januara.
Mesec koji prethodi Božiću Kopti nazivaju kijahk, a svako subotnje veče ovog meseca provodi se u pesmi, dok svako nedeljno jutro vernici idu na crkvenu službu.
Tokom 43 dana pre Božića (Adventa), od 25. novembra do 6. januara, egipatski hrišćani imaju poseban post, tokom koga se u osnovi hrane kao vegani.
Na Badnje veče gosti se mesom, jajima i puterom, a sledećeg dana ljudi se okupljaju na zabavama i proslavama.
Kazahstan
U ovoj državi, za pravoslavne vernike, ovo je državni praznik. Porodice se okupljaju da podele hranu i vino, dok pevaju pesme, igraju i nalivaju. Na Božić se u katedrali u Almatiju održava polnoćna liturgija.
Crna Gora
Glava kuće seče badnjak i unosi ga u kuću na Badnje veče. U dom se postavlja slama koja simbolizuje jasle, a badnjak se kasnije spaljuje. Kod Crnogoraca je običaj da se badnjak okrvavi, tj. da se na njemu zakolje ono što je domaćin kuće namenio da kolje za Božić. Na Badnji dan se obavljaju svi radovi, a najviše se vrše pripreme za Badnje veče i Božić. Treba napomenuti i to da je običaj da se na Badnji dan ništa iz kuće ne daje niti se ide kod drugoga da se što pozajmljuje.
Položajnik koji dođe prvi u kuću na Božić prvi je koji se omrsi, nakon čega ukućani mogu da se goste mesom. Tokom božićnog obroka porodica lomi veknu hleba sa novčićem u njoj.
Na Božić, kao i na Badnje veče, skoro je nezaobilazno pevanje uz gusle. Kada položajnik krene svojoj kući ostavlja malo novca pored badnjaka, koji uzima domaćica i daje mu neku sitnicu kao poklon.
Severna Makedonija
Na porodično ognjište na Badnje veče donosi se tradicionalno hrastovo drvo (badnik). Njega seku glava kuće i starši sin, dok se priprema trpeza za Badnje veče (posna večera). Balvan se iseče na tri dela, što predstavlja Svetu trojicu, a svaki komad u kuću unosi otac.
Sin ili neki drugi član porodice prima svaki komad i stavlja ga na vatru. Dok se to radi, sin i otac razmenjuju pozdrav: „Dobro veče i srećno Badnje veče“ (dobra večer i vesel Badnik). Božićni obroci obično se sastoje od pečenog praseta i drugih svečanih jela, a slavlje traje tri dana.
Do prošle godine Božić je 7. januara proslavljala i Ukrajina, koja sada to čini 25. decembra. Period od 7. do 14. januara bio je praznična nedelja, u kojoj je običaj da neki ljudi posećuju domove drugih i pevaju božićne pesme (npr. koljadku) i blagoslove jedni druge. Kao i u Rusiji, u Ukrajini je uobičajen obrok od 12 jela za obilježavanje Badnje večeri.
tanjug/gradskeinfo
