Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave Krstovdan, jedan od najvećih hrišćanskih praznika, za koji se vežu brojni običaji.
U nekim delovima Srbije, veruje se da je dobro na Krstovdan očistiti kuću i oprati sav veš.
Posti se strogo, prvi put posle Božića, jer je do ovog dana bilo razrešenje zbog velikog praznika. Zato je u srpskom narodu ostala izreka: „Ko se krstom krsti, taj Krstovdan posti“.
Po narodnom predskazivanju vremena, koji vetar duva na Krstovdan, taj vetar će najčešće duvati tokom godine.
U Sremu se govorilo da se ovoga dana vetrovi krste (odnosno ukrštaju, duvaju jedan drugome u susret), pa koji nadjača. Takođe, vremenske prilike koje nas dočekaju tog dana predskazaće kakva će nam naredna godina biti.
Za ljude rođene na Krstovdan veruje se da na svojim nejakim plećima nose senku Časnog krsta i da su zato pred Bogom posebno odgovorni za svoje postupke.
Na Krstovdan su se, prenose etnolozi, jeli ostaci badnjedanskog pasulja i – spremane su pihtije. Ali kako je Krstovdan posni dan, to su ih jeli sutradan, na Bogojavljenje.
Odlazak u crkvu po svetu vodu, paljenje sveće za zdravlje, te molitva, spadaju u obavezne radnje svakog vernika na ovaj veliki praznik.
informer.rs
