Foto: Mental Floss

Definicija laži, (prema svetom Avgustinu, koji je prvi “razmišljao” o njoj), je da je to tvrdnja suprotna istini. Neki lažu iz navike, neki nesvesno, a neki kako bi povredili druge.

U psihologiji, ako se laž iz detinjstva nastavi u kasnijoj dobi, znači da je čovek nedovoljno sazreo, jer osoba beži u izmišljeni svet.

Često laganje loše utiče na čoveka, izazivajući stres.

Foto: Money

Istraživanje Univerziteta Notr Dam otkrilo je da su se ljudi, nakon što su “apstinirali” od laganja deset nedelja, osećali manje napeti, više su bili pozitivni i imali manje fizičkih tegoba, poput glavobolja.

“Laganje sebi i drugima često dolazi uz krivicu i osećaj da morate nešto da sakrijete. To je obično povezano s negativnim zdravstvenim ishodima. Istraživanje pokazuje da su krivica i stres zbog laži povezani s depresivnim raspoloženjem, nižim zadovoljstvom životom i manje pozitivnih emocija”, kaže dr Stejsi Don, docentkinja psihologije u Kaliforniji, koja se bavi proučavanjem uticaj uma na fizičko zdravlje.

Savet koji daje doktorka Don je da ako osećate krivicu zbog neke laži iz prošlosti, važno je da pronađete nekoga kome ćete se poveriti i tako se rasteretiti tereta.

Autor: nsuzivo.rs

 

0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments