Pariz je često predstavljen kao destinacija za one s dubljim džepom, grad luksuznih butika, popodnevnog šampanjcai kroasana po ceni pristojnog obroka. Ali prava čarolija ovog grada otkriva se kada prestanete da trošite i počnete da lutate. Grad svetlosti dodatno zasija onda kada shvatite da su njegove najlepše strane – besplatne. To je onaj trenutak kad sednete na stepenice Sacré-Coeura i pustite da vam se ceo Pariz smesti pod noge, bez potrebe da trošite novac, da nešto kupite ili rezervišete. Jer ovde, lepota dolazi odasvud – u svetlu, mirisu, atmosferi na ulicama i njihovim zvucima.
Počnite dan šetnjom duž kanala Saint-Martin, mesta gde Parižani piju kafu na ivici trotoara i čitaju novine pre posla. Nema muzeja, ali ima murala, grafita, i tišine koju samo voda u ranim jutarnjim satima zna da nosi. Čelični mostići i drvoredi bacaju senke po površini kanala, a biciklisti ranoranioci klize kroz gradsku razglednicu. Ne treba vodič da biste znali da ste tamo gde grad prestaje da pozira i počinje da diše. Uzmite hleb i sir iz bilo koje obližnje pekare i imate doručak sa pogledom – jeftin, ali neprocenjiv.
Ako ste raspoloženi za umetnost, na pravom ste mestu. U 13. arondismanu, u kvartu koji je do nedavno bio industrijsko ruglo, sada se nalazi jedna od najvećih kolekcija ulične umetnosti u Evropi. Zidovi zgrada postali su galerije pod otvorenim nebom, sa muralima svetski poznatih umetnika poput Obey i INTI. Nema ulaznica, trebaju vam samo širom otvorene oči. Svaki ugao krije novu priču, politički komentar, tiho svedočenje o životu običnih ljudi. U tom šarenilu Pariz nije samo kulisa za filmove, već grad koji ima mišljenje.
Za predah, Park Buttes-Chaumont je nepravedno zapostavljen u odnosu na Tuileries ili Luxembourg. Ali ovaj zeleni amfiteatar sa veštačkim jezerom pećinama i mostićem Gustava Ajfela, nudi divnu mešavinu avanture i spokoja u samom srcu grada. Penjete se usponima, izlazite na vidikovce, a ispod vas se pruža gradska panorama koja kao da vam želi dobrodošlicu. Ovde lokalni tinejdžeri sviraju gitaru, stariji ljudi čitaju na klupama, a porodice ručaju na travi.
Ako vam prija mir i hladovina, uđite u crkvu Saint-Sulpice. Većina turista odlazi direktno u Notre-Dame, ali Saint-Sulpice. ima nešto što druge nemaju – tišinu. Njene kapije su otvorene za sve, bez naplate, a unutra se nalazi jedna od najmoćnijih crkvenih orgulja u Evropi. Ako imate sreće da naiđete u vreme probe, doživećete mini koncert bez najave. Zidovi od kamena i svetlost kroz vitraže podsećaju vas da su neka iskustva sveta i kada ih ne platite.
I na kraju, kada sunce krene ka zapadu, popnite se do Parc de Belleville. To je najviša tačka istočnog Pariza, mesto koje lokalni stanovnici čuvaju za sebe. Nema gužve sa selfi štapovima, samo pogled koji se proteže od Ajfelovog tornja do Montparnassea. Ljudi dolaze s flašom vina i ćebetom, sede na travi, puštaju muziku s telefona i provode veče sa prijateljima. To je Pariz koji ne traži potvrdu rezervacije, ni kreditnu karticu. Pariz koji se živi i deli.
U ovom gradu, hodanje postaje ritual. Svaka ulica može biti galerija, svaki park amfiteatar, svaka terasa pozorište svakodnevice, a obala sene scenografija najromantičnijih momenata. Čari Pariza ne kriju se u skupoći već u spremnosti da usporite. Nema pravog trenutka da krenete – Pariz će biti isti i u oktobru i u maju. I uvek će vam dati više nego što očekujete, ako mu dozvolite da vam pokaže svoju nežnu, besplatnu stranu.
gradskeinfo.rs
