Bez crnog luka kuvanje je gotovo nezamislivo, a kada je popularnost ovog povrća u pitanju, ono se nalazi na drugom mestu, odmah iza paradajza.
Nutricionisti tvrde da luk (i crni i beli) sadrži više od 150 aktivnih sastojaka i upravo ga zbog toga smatraju jednom od najzdravijih namirnica. Njegova osnovna uloga je da uništava sve mirkoorganizme, a pored toga sadrži moćne antioksidanse koji pročišćavaju ceo organizam. Zato se često prvi mladi luk u proleće naziva i antibiotik iz bašte.
Blagotvorna svojstva
Osim što poboljšava ukus različitim jelima, crni luk je kroz vekove potvrdio i brojna blagotvorna svojstva. Stari Sloveni su ga nazvali “lek za sedam bolesti”, a u savremenoj fitoterapiji ističe se 15 svojstava, koja mogu da se primene kod dvostruko većeg broja tegoba.
Mladi luk, naravno, ne može da zameni antibiotike, ali sadrži niz biljnih jedinjenja koja imaju antimikrobno i protivupalno dejstvo. Među njima su sumporna jedinjenja i flavonoidi, koji biljci pomažu da se brani od mikroorganizama, a u ljudskoj ishrani doprinose jačanju imuniteta i prirodne odbrane organizma.
Posebno zanimljivo jedinjenje koje se nalazi u luku je kvercetin, snažan antioksidans koji se povezuje sa smanjenjem upalnih procesa i zaštitom krvnih sudova. Zbog takvih sastojaka luk se često povezuje sa zdravljem srca i krvnih sudova, ali i sa stabilnijim nivoom šećera u krvi.
Karakterističan miris mu daju eterična ulja i organske kiseline, limunska i jabučna. Sadrži i veliku količinu provitamina A, vitamin C i vitamine grupe B, kao i minerale kalijum, natrijum, kalcijum, magnezijum i gvožđe. Bogat je i vlaknima koja doprinose zdravlju creva i razvoju korisnih bakterija u digestivnom sistemu.
Zašto je posebno koristan u proleće
Posle zimskog perioda, kada je ishrana često siromašnija svežim voćem i povrćem, mladi luk je jednostavan način da se organizmu vrate vitamini i minerali. Zbog toga se često nalazi među prvim namirnicama koje se preporučuju za osveženje prolećnog jelovnika. Najkorisniji je kada se jede svež, jer tako zadržava najveći deo vitamina i zaštitnih biljnih jedinjenja. Najčešće se jede uz salate i druga jednostavna prolećna jela, ali i kao dodatak čorbama, varivima i brojnim domaćim jelima.
Zahvaljujući kombinaciji hranljivih materija, redovno uživanje u mladom luku i srodnim biljakama povezuje se sa boljim zdravljem srca, metabolizma i imunog sistema.
Healthline.com/Zdravlje.kurir.rs
