Srpska pravoslava crkva 6. januara obeležavaju Badnji dan, a cela porodica se posebno okuplja za posnom večerom, čime se završava i veliki božićni post.
Molitvu za Badnje veče za sreću i zdravlje u porodici trebalo bi da izgovorite sa svojim najmilijima, kako bi vladalo blagostanje među vama tokom cele godine. Zajedno da porodicom se dočekuje najradosniiji hrišćanski praznik – Božić u ljubavi, miru i slozi.
Za ove dane koje bude posebne emocije u ljudima vezuju se brojna zanimljiva verovanja i običaji, koje su naši preci obavezno poštovali.
Etnolog Jasna Jojić detaljno je razjasnila običaje za Badnji dan.
– Domaćica treba da spremi obrok, da ga postavi na sto. Po crkvi i dogmatskim običajima, trebalo bi da se nađe neka biljčica koja raste, to je ona travica, žito koje kupujemo na pijacama. Trebalo bi da bude sveća negde na stolu, pa se obično stavi u žito i zapali, objašnjava i dodaje:
– Trebalo bi po mogućstvu da bude i krst neki, a od jela prebranac kao već tradicionalna božićna trpeza, hleb, naravno, pogača neka, salate, kiseo kupus je aktuelan, i suvo voće zato što je ovo vreme badnjaka, hrasta, žireva, šišarki, oraha i tih biljaka za koje su ljudi smatrali da ih inače čuvaju od zlih demona zato što su tvrdi. Onda domaćice u mnogim krajevima Srbije bacaju cele orahe, sa ljuskom, u uglove kuće i na taj način smatra da je sa svih strana obezbedila kuću od ulaska bilo kakvog zla, nesreća…
Posebno ističe da se na Badnji dan nikako ne troši novac.
– Ono što je tradicionalno kod većine je da na današnji dan ne bi trebalo trošiti novac jer se smatra da će se to onda dešavati cele godine. Ne bi trebalo ništa pozajmljivati iz kuće, ništa čak ni iznositi i trebalo bi se suzdržati od upotrebe oštrih stvari – igle, makaze, nešto što može da povredi. Ima i običaja gde se na Badnji dan nož zabode iza vrata, pored praga, da čuva porodicu, a od večeras pa sledeća dva dana se ne baca đubre jer se računa da je sa badnjakom u kuću ušla sreća. Ja mislim da sve te običaje treba da poštujemo na jedan racionalan način, da nam oni budu dragi, da verujemo u njih, a ne da budemo opsednuti time.
Pored raznih verovanja i običaja koji krase našu tradiciju, najvažnije od svega je pomoliti se Bogu za blagostanje u porodici.
Molitva za Badnji dan i veče:
„Gospode Isuse Hriste Bože naš koji si drvo života u raju zasadio da bi nam darovao večno blaženstvo, i koji si grehom našim put u raj zatvorio, i opet milosrđem tvojim na drvetu krsnom ka spasenju priveo i podigao nas koji smo pali; sam i sada blagoslovi ovo drvo u znak krsta tvoga i drveta života i u spomen rođenja tvoga.
I kao što su vitlejemski pastiri gorenjem drveta pobedivši studen i hladnoću prišli da se poklone Tebi Bogomladencu, osveti i domove naše ognjem spasonosnim, preobrazi i sve nas da se poklonimo rođenju Tvome, da se spasemo i Crkvi Tvojoj, kao drvetu života, prisajedinimo, jer si Ti blag i čovekoljubac i Tebi slavu uznosimo Ocu i Sinu i Svetome Duhu, svagda, sada i uvek i kroza sve vekove. Amin.
Blagosilja se i osvećuje badnjak ovaj kao simbol drveta krsta, života i vaskrsenja u spomen rođenja Gospodnjeg a za osvećenje domova naših, kropljenjem ovom vodom osvećenom, u ime Oca i Sina i Svetoga Duha. Amin. “
stil.kurir.rs
