Problemi koji tvrdoglavo ne žele da pobegnu iz glave su tu jer mozak ih jednostavno mora rešiti.
Kako znati napreduje li mozak u rešavanju problema i zašto stalno menjamo definiciju “rešavanja” problema?
Istraživanje objavljeno u The Conversationu, u kojem je ispitanicima ponuđeno nekoliko kompjuterizovanih fotografija s licima i trebalo je odabrati lica koja im se čine “sumnjičavima” ili da predstavljaju “pretnju”. Lica su stručnjaci pažljivo dizajnirali da izgledaju u rangu od vrlo zastrašujućih do potpuno bezazlenih.
Kako su ljudima prikazivali sve manje i manje zastrašujuća lica, primetili su da su ljudi proširili svoju definiciju “zastrašujućeg” ili onoga što predstavlja pretnju. Drugim rečima, kad je ponestalo lica za koja su ispitanici rekli da predstavljaju pretnju čak i ona koja su bezazlena njima su se činila takvima. Dakle, ono što vide kao pretnju, zavisi od toga koliko su pretnji u posednje vreme videli.
Naučnici su zaključili da postoji uzorak, stalno upoređujemo ono što je ispred nas s nekim nedavnim kontekstom. Umesto da su ispitanici lica upoređivali s onim što stvarno izgleda zastrašujuće, upoređivali su s licem koje su poslednje videli. Postajemo panični bez razloga. Tako je i s problemima. Vidimo ih svuda, kada oni uopšte nisu tu. Stručnjaci savetuju da kada donosimo odluke, bitno je imati neku konstantu. Definišite svoje kategorije vrlo jasno, o čemu god se radilo.
Autor: nsuzivo.rs
