Unos dovoljno vitamina D zaista može pomoći u zaštiti od gripa, otkrila je studija koju su sproveli istraživači sa univerziteta u Sariju, Oksfordu i Redingu.
Otkriveno je da su ljudi sa teškimnedostatkom vitamina D imali 33% veću verovatnoću da budu primljeni u bolnicu zbog infekcije respiratornog trakta nego oni koji su primali adekvatne količine.
Vitamin D je jedini dodatak ishrani koji NHSpreporučuje svima tokom zimskih meseci, kada je izlaganje sunčevoj svetlosti, koju telo koristi za proizvodnju hranljivih materija, ograničeno.
Već je poznato da pomaže u regulisanju količine kalcijuma i fosfata u telu, što je od vitalnog značaja za zdravlje kostiju i mišića, ali stručnjaci takođe veruju da može imati i antivirusna svojstva.
Više vitamina D – manje prijema u bolnicu zbog respiratornih infekcija
Da bi testirali ovu teoriju, istraživači sa univerziteta u Sariju, Oksfordu i Redingu analizirali su podatke o 36.000 odraslih osoba u Velikoj Britaniji kako bi otkrili kako nivoi vitamina D u telu utiču na stopu prijema u bolnicu sa respiratornim infekcijama.
To je uključivalo niz virusnih i bakterijskih bolesti poput gripa, upale pluća i bronhitisa. Prethodne studije su povezale nedostatak vitamina D sa povećanim rizikom od teškog Kovida, još jedne respiratorne infekcije.
Rezultati ove najnovije studije – najveće do sada – otkrili su da su ljudi sa teškim nedostatkom vitamina D, klasifikovanim kao oni koji imaju koncentraciju ispod 15 nanomola po litru (nmol/L) u krvi, imali 33% veću verovatnoću da budu primljeni u bolnicu zbog respiratornih infekcija nego oni sa optimalnim nivoima većim od 75 nmol/L.
Stručnjaci su otkrili da je za svako povećanje vitamina D od 10 nmol/L stopa prijema u bolnicu zbog infekcija respiratornog trakta opala za 4 procenta.
Ukupno je oko 2.255 pacijenata primljeno u bolnicu sa respiratornom infekcijom od 27.872 osobe uključene u konačnu analizu.
Ljudi srednjih i starijih godina su posebno podložni završetku u bolnici sa infekcijama respiratornog trakta kao što je upala pluća.
U kojim namirnicama ima najviše vitamina D?
Vitamin D se takođe nalazi u nekim namirnicama kao što su masna riba, crveno meso, žumanca i obogaćene žitarice.
Abi Burno, glavna autorka sa Univerziteta u Sariju, rekla je da je unos najmanje 10 mikrograma vitamina dnevno, „posebno u jesen i zimu kada je sunčeva svetlost ograničena, važan kako bi se sprečio nedostatak vitamina D“, što se smatra nivoom ispod 25 nmol/L u krvi.
– Vitamin D je od vitalnog značaja za naše fizičko blagostanje. Ne samo da održava naše kosti i mišiće zdravim, već se smatra da ima antibakterijska i antivirusna svojstva, a smatra se da pomažu u smanjenju rizika od infekcija respiratornog trakta koje mogu dovesti do hospitalizacije. Ovo istraživanje pruža čvrste podatke koji potkrepljuju teoriju. Uprkos važnosti za naše opšte zdravlje, mnogi ljudi imaju deficit i ne ispunjavaju preporučenu dozu vitamina D koju je dodelila vlada, a to je 10 mikrograma vitamina D dnevno – istakla je Burno.
Vitamin D, poznat kao “vitamin Sunca” je otkriven još početkom dvadesetog veka. Tada su lekari i hemičari razjasnili ulogu sunčeve svetlosti i identifikovali vitamin D, uvidevši njegov značaj u tretmanu rahitisa. Godine 1928. nemački hemičar Adolf Windaus dobio je Nobelovu nagradu za svoj rad na polju istraživanja sterola i otkriću strukture vitamina D3.
Prema njenim rečima suplementacija vitaminom, posebno tokom zimskih meseci kada je naša izloženost sunčevoj svetlosti ograničena, efikasan je način povećanja vitamina D i smanjenja rizika od ozbiljnih infekcija respiratornog trakta.
– Ovo je posebno važno za starije osobe koje su izložene većem riziku od smrti od takvih infekcija, kao i za etničke manjinske zajednice u Velikoj Britaniji, koje su izložene većem riziku od nedostatka vitamina D.
Studija je objavljena u Američkom časopisu za kliničku ishranu.
independent.co.uk/zdravlje.kurir.rs
