Sutra obeležavamo najtužniji dan u hrišćanstvu – dan stradanja Isusa Hrista, u narodu poznat kao Veliki petak
Veliki petak spada u najtužnije dane u hrišćanstvu, dan kada je Isus Hristos svoj život dao da bismo mi živeli. Zato na Veliki petak, tuga je jedino što nam pripada. Tog dana se ne jede, tog dana se ne veseli, tog dana se samo moli za oproštaja grehova.
Ako ste već pročitali šta sme da se nađe na trpezi za Veliki petak, ona pročitajte i šta treba da uradi svaki pravoslavni vernik ovog dana:
Strogi post
Ovaj dan se posti i to strogo! Jede se samo hleb i pije se voda. Verovanje u narodu je da se na ovaj dan ne jede kopriva, ali ni riba. Svaki Srbin će ispoštovati ovaj veliki praznik postom i molitvom.
Ovaj dan se u kućama ne loži vatra i ne mesi se hleb.
Ne rade se kućni, ni poslovi u polju
Dan posvećen preispitivanju. Na Veliki petak domaćice ne kuvaju. Taj dan je rezervisan za mir, tugovanje, molitvu i farbanje jaja.
Jaja se farbaju celi dan, u što šarenije boje, a prvo ofarbano jaje se naziva Čuvarkuća, boji se u crvenu boju i ostavlja na izdvojeno mesto godinu dana, da čuva kuću.
Provlačenje ispod plaštanica
Na Veliki petak se ne služi liturgija u crkvama, osim ako se poklopi sa Blagovestima. Od velikog četvrtka do Uskrsa ne oglašavaju se zvona na ckvama, jer su ona u pravoslavnoj crkvi znak radosti.
Plaštanica se postavlja na posebno ukrašen sto (grob Hristov), ispred oltara. U nekim našim krajevima, običaj je da se vernici posle celivanja plaštanice, provlače ispod stola na koji je položena plaštanica.
Po narodnom verovanju prilikom provlačenja, treba se pomoliti Bogu i pomisliti neku lepu želju, i ta želja će biti ispunjena.
stil.kurir.rs
