Na današnji dan davne 1904. godine, umro je jedan od najpoznatijih srpskih pesnika, Jovan Jovanović Zmaj.
Predstavnik romantizma poznat je svima, od 7 do 107 godina. Ne postoji osoba koja ne zna barem jednu njegovu pesmu. U čast čika Jovi Zmaju svake godine se održavaju Zmajeve dečje igre.
- Tiho noći – Tiho noći, moje sunce spava;
Za glavom joj od bisera grana;
A na grani k’o da nešto bruji
– To su pali Sićani slavuji:
Žice predu iz svilenog glasa
Otkali joj duvak do pojasa
Pokrili joj i lice i grudi
– Da se moje Sunce ne probudi.
- Misleć na te -Misleć’ na te — u tom vaju, misleć na te — u tom sjaju — kad se moja duša pita, je l’ na zemlji, il’ u raju; Misleć’ na te, kad mi duša grli, ljubi sveta oba, — mila ružo, duše dušo, šta ti misliš u to doba?
- Melem- Daj mi ruku, da je vidim…
Ova ruka, ova mila,
kol’ko je već krasna cveća
u moj život posadila.Daj mi ruku, da j’ osetim…
Jer kad umor čelo smuti,
pod ovom je rukom duši
najmilije odahnuti.Daj mi ruku, da je stisnem…
Jer kad stegne smrtna muka,
kad zatišti ljuta rana,
melem biće ova ruka.
Autor: nsuzivo.rs
