Naučnici iz Instituta za bioinženjering Katalonije prvi put su detaljno opisali kako se tačno pokreće formiranje amiloidnih plakova u mozgu, što je ključna karakteristika Alchajmerove bolesti.
Oni su otkrili da promene u strukturi peptida amiloid beta 42 (Aβ42) igraju ključnu ulogu u razvoju bolesti, navodi se u studiji objavljenoj u časopisu Science Advances (SciAdv). Naučnici su analizirali više od 140.000 varijanti peptida, vrste beta-amiloida, proteina koji može da formira fibrile i akumulira se u mozgu u vidu toksičnih plakova. Ove formacije igraju centralnu ulogu u razvoju neurodegenerativnih bolesti, posebno Alchajmerove bolesti. Koristeći genomiku velikih razmera, genetski modifikovane ćelije kvasca i mašinsko učenje, naučnici su istraživali kako promene u strukturi peptida utiču na proces agregacije – lepljenje molekula u fibrile.
Posebna pažnja je posvećena takozvanom prelaznom stanju – kratkoročnoj energetski nestabilnoj fazi koja prethodi formiranju amiloidnih struktura. Obično se ovo stanje javlja izuzetno retko, i fibrili se ne formiraju. Međutim, mutacije mogu da povećaju verovatnoću njegovog pojavljivanja. Istraživači su napravili energetsku mapu agregacije koja pokazuje koje mutacije imaju najveći uticaj na proces. Ispostavilo se da C-terminalni region peptida, hidrofobni region gde počinju da se formiraju fibrili, igra odlučujuću ulogu. Interakcije u ovoj zoni su ključne za pokretanje patološkog procesa. Mapa je prva te vrste koja detaljno opisuje kako mutacije menjaju ponašanje peptida u prelaznom stanju. Naučnici kažu da bi sprečavanje formiranja ovog stanja mogla da bude nova strategija za razvoj terapija protiv Alchajmerove bolesti. „Prvi put smo kvantifikovali uticaj desetina hiljada mutacija i formirali kompletnu sliku energetskog pejzaža agregacije beta-amiloida.
Ovo otvara put pronalaženju novih pristupa lečenju. Metode korišćene u studiji mogu se široko primeniti na proučavanje interakcija proteina kod drugih bolesti“, istakli su autori studije. Međunarodna grupa naučnika iz Kine i Australije nedavno je dokazala da redovna vožnja bicikla može značajno smanjiti rizik od razvoja demencije. Analiza uzorka 500.000 ljudi pokazala je da vožnja bicikla umesto javnog prevoza ili vožnje automobilom smanjuje šanse za razvoj neurodegenerativnih bolesti za 19 odsto, dok je rizik od Alchajmerove bolesti manji za 22 odsto i do 40 odsto za ranu demenciju – pre 65. godine. Istraživači ovaj efekat pripisuju povećanju zapremine hipokampusa, ključnog regiona mozga za pamćenje koji je bolje razvijen kod ljubitelja vožnje bicikla.
Analiza podataka iz britanske biobanke iz perioda od 10 godina pokazala je da vožnja bicikla ima koristi kroz nekoliko mehanizama. Umerena vežba poboljšava protok krvi u mozgu, potreba za planiranjem ruta trenira prostorno razmišljanje, a svež vazduh zasićuje telo kiseonikom.
tanjug
