Pokret za borbu protiv depresije „Nesalomivi“ koji se sprovodi u saradnji sa Filozofskim fakultetom Univerziteta u Beogradu i uz podršku Ministarstva zdravlja Republike Srbije dao je odgovore na najčešća pitanja koja se tiču depresije, a sa glavnim ciljem borbe protiv ove opake bolesti i rastuće stigme koja prati obolele.

Kako ističu, stres povezan sa pandemijom, izolacijom, fizičkom i socijalnom distancom nije zanemarljiv i može biti dugotrajan. I zato sve one uporne, sveprožimajuće misli i emocije koje  prolaze kroz glavu treba da budu dodatni motiv da osoba zatraži podršku, ali i da je pruži drugome.

U nastavku Vam prenosimo saopštenje u vidu najčešćih pitanja koje se odnose na ovu sve zastupljeniju bolest sadašnjice.

Šta je depresija?

Depresija je čest i ozbiljan poremećaj raspoloženja koji može uticati na porodični, društveni, ljubavni i poslovni aspekt života kao i na to kako osoba doživljava sebe. Depresija ne utiče samo na promenu raspoloženja i/ili gubitak interesovanja za sve ili većinu aktivnosti u kojima se do tada uživalo, već obuhvata i druge simptome. Uobičajen ritam spavanja može biti poremećen, tako da se osobe koje pate od depresije otežano uspavljuju, često se bude tokom noći, spavaju previše ili premalo. Moguća je promena apetita i, u skladu s tim, telesne težine, potom problemi sa koncentracijom, neodlučnost, gubitak energije ili osećaj zamora. Često se mogu pojaviti i negativne intruzivne misli, praćene osećanjem bezvrednosti i krivice potreba za izolacijom i povlačenje iz društva, a u najtežim oblicima depresije i suicidne ideje, namere i planovi.

Šta je postporođajna depresija?

Postporođajna depresija je specifičan oblik depresije koji se, prema procenama, javlja kod jedne od sedam porodilja. Pored uobičajenih simptoma za depresiju, može se javiti i smanjeno interesovanje i privrženost za bebu ili anksioznost u vezi sa bebom i brigom za nju. Zbog toga, majke mogu osećati krivicu, stid i manjak samopouzdanja. U takvim trenucima podrška porodice i okoline je od velikog značaja. Važno je razumeti da simptomi bolesti nisu deo ličnosti osobe i da je to prolazno stanje za koje postoji tretman.  Adekvatna terapija je važna kako bi se mama osećala bolje i kako bi uspostavila bolji odnos sa bebom. To obično podrazumeva psihoterapiju, dok je u blažim slučajevima dovoljno i savetovanje psihologa.

Da li se depresija može pojaviti i kod dece?

Depresija se retko javlja kod dece pre puberteta. Tokom adolescencije je malo učestalija i može se odraziti na ispunjavanje razvojnih zadataka i značajno ometati društveni i lični život. Pored simptoma karakterističnih za depresiju, potrebno je obratiti pažnju i na iritabilnost, nezadovoljstvo, hostilnost, napade besa i somatske tegobe adolescenta. Mogu imati probleme u školi, zapostavljati održavanje lične higijene, imati smanjeno samopouzdanje i negativan pogled na budućnost. Kod adolescenata koji se bore sa depresijom postoji povećan rizik od zloupotrebe psihoaktivnih supstanci, zbog čega je posebno važno da se pruži adekvatna pomoć i podrška. Ukoliko kao roditelj primetite ove simptome, pokušajte da razgovarate sa detetom i utvrdite da li treba zatražiti stručnu pomoć. Ako si tinejdžer i misliš da si depresivan ili poznaješ nekoga ko je depresivan, obrati se za pomoć. Razgovaraj sa školskim psihologom, roditeljima, prijateljem, nastavnikom ili drugom osobom u koju imaš poverenja.

Šta depresija nije?

Depresija nije isto što i tuga. Tugovanje je emocija koju većina ljudi oseti u nekom trenutku svog života. Bilo da je uzrok prekid prijateljstva, veze ili gubitak posla, tugovanje se javlja kao normalna reakcija na određeni događaj. Osobe koje tuguju ne dovode u pitanje sopstvenu vrednost, obično se ne izoluju od društva i u stanju su da uživaju u svakodnevnim aktivnostima. Nasuprot tome, kod depresije ne mora uvek postojati događaj koji joj prethodi. Moguće je da takve osobe imaju sve što žele, a ipak ne mogu da osete zadovoljstvo i radost zbog toga. Depresija traje znatno duže od tugovanja i podrazumeva postojanje i drugih simptoma koji ometaju svakodnevno funkcionisanje.

Kako da znam da li imam depresiju?

Depresiju može dijagnostikovati samo stručnjak za mentalno zdravlje. Ako primetite da depresivno raspoloženje, gubitak interesovanja i zadovoljstva i drugi simptomi koji su karakteristični za depresiju traju duže od dve nedelje moguće je da imate depresiju. Ukoliko osećate da Vas ovi simptomi ometaju u svakodnevnom funkcionisanju ili utiču na vaš ljubavni, poslovni, porodični ili društveni život potrebno je da potražite profesionalnu pomoć. Posebno je važno da se obratite za stručnu pomoć ako osećate da se simptomi pogoršavaju, ako pomišljate da život nije vredan življenja, da bi vašoj okolini bilo lakše da vas nema ili razmišljate o samoubistvu. Važno je da se postavi ispravna dijagnoza kako bi se osmislio plan lečenja i kako biste dobili odgovarajuću pomoć.

Kako mogu da pomognem sebi ukoliko se borim sa depresijom?

 Pokušajte da se ne povlačite u sebe, poverite se bliskim osobama i razgovarajte o tome kako se osećate. Probajte da ne donosite važne odluke kada se osećate loše. Zdrava ishrana, regularan ritam spavanja i umerena fizička aktivnost može doprineti boljem opštem stanju. Ipak, ukoliko osećate da nemate snage za to, uradite koliko možete na način koji vas neće dodatno remetiti. Neke obaveze je moguće odložiti, a u redu je i da zatražite pomoć u vezi sa aktivnostima koje vam stvaraju nelagodu. Izbegavajte korišćenje psihoaktivnih supstanci i alkohola. Pokušajte da uradite nešto za sebe što bi vam prijalo, odmarajte i pridržavajte se terapije koja vam je propisana.

Kako mogu da pomognem bliskoj osobi koja pati od depresije?

Informišite se o depresiji kako biste imali više razumevanja za ono kroz šta ta osoba prolazi. Pokušajte da razumete da nekada neće biti raspoložena za druženje, i u takvim trenucima nemojte da insistirate na zajedničkim aktivnostima. Razgovarajte, pružite podršku, pitajte kako možete da pomognete i ohrabrite je da, ukoliko je potrebno, potraži stručnu pomoć. Suzdržite se od davanja saveta, kritikovanja i osuđivanja.

Kome da se obratim za pomoć ako imam depresiju? 

Najbolje bi bilo da se obratite stručnjaku za mentalno zdravlje koji radi u vašoj blizini. Psihijatri, psiholozi i psihoterapeuti su obučeni da prepoznaju depresiju i pomognu Vam da se ponovo osećate dobro i prijatno.

SOS broj za borbu protiv depresije je 0800 001 002, pozivi su besplatni, a SOS linija je dostupna 24 sata, 7 dana u nedelji.  Na SOS liniji rade stručnjaci, psiholozi i psihijatri Specijalnih bolnica za psihijatrijske bolesti u Vršcu, Gornjoj Toponici, Kovinu i Novom Kneževcu.  Pomoć i podrška su dostupni i putem mejl adrese [email protected].

nsuzivo.rs

0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments