U svakodnevnom govoru često ćete čuti da neko za sveštenika kaže da je „pop“. Reč potiče od iskvarenog izgovora grčke reči „papas“, što znači – otac.
I zaista, u korenu većine jezika sa naših prostora za sveštenika se koristi reč „otac“, naravno, u duhovnom smislu, baš kao što je na grčkom – „papas“. U svom iskvarenom obliku reč „pop“ se kod nas koristila od davnina, i dokle god se zasnivala na ljubavi i iskrenosti, imala je pozitivno značenje.
Ipak, vremenom je poprimila pejorativno značenje. Prvo, Turci su od Grka preuzeli reč i sa „pope“ počeli da oslovljavaju kaurske sveštenike. Ekvivalentno duhu našeg jezika, to bi bilo slično reči „ćale“, samo na turskom. U mnogo novijoj istoriji, reč „pop“ su masovno koristili komunisti ne praveći razliku u činu i zvanju sveštenstva i isključivo sa negativnim značenje.
Slično, kod Rusa „pop-popvi“ jeste pogrdna reč, sa izrazom velikog nepoštovanja prema svešteniku.
Najveći broj naših sveštenih lica će vam reći da im nije baš pravo kada ih neko oslovi sa „pope“. Po tome da li neko koristi ovaj termin, kažu, uglavnom ćete lako odrediti stepen crkvenosti dotične osobe. Nažalost, naziv se odomaćio u našem jeziku i danas ga koriste razne grupe ljudi – od onih neupućenih do zlonamernih.
Opanak
