Domaćice se žale da se njihov posao primeti tek kada nešto nije u redu. Sve ostalo se podrazumeva. Zašto podrazumevamo da im taj posao nije plaćen, niti ga zakon prepoznaje?
Džemila Novaković je domaćica. Dan započinje kafom, uz koju pravi raspored obaveza. Po potrebi je sve, i kuvarica, spremačica, baštovanka. Kratko je radila kao frizerka, ali odlučila je da se posveti porodici. Kaže, zidali su i kuću i bilo je potrebno da stalno neko bude tu.
„Meni nije teško ali možda je teško ženama koje rade. One moraju da završe ono što sam ja tih desetak sati ovde radila, ja im se divim. Nisam nikad patila jer je muž podmetnuo leđa, on je radio grejanje, imao je prvatnu firmu i nisam mogla“, kaže Džemila Novaković.
Kada bi se plaćali poslovi domaćice, to bi bila skoro jedna prosečna plata.
„U nekim istraživanjima vrednost tog rada na mesečnom nivou ide i preko 70, 80 pa čak i 100.000 dinara u zavisnosti od broja radnih sati“, rekao je Mario Reljanović iz Institut za uporedno pravo.
Šta sve prođe kroz ruke domaćice za jedan dan, to čovek ne može da nabroji, kaže Ljiljana Jovanović. Ona je poslednjih godina domaćica, ali za razliku od Džemile, bez domaćina brine o domaćinstvu.
Priprema zimnice kao dodatni posao
Iako su joj ostale još dve godine do starosne penzije, odlučila je da prestane da radi kako bi pomogla u čuvanju unučića, kojih ima petoro. Međutim, bez novca se ne može, pa se snalazi i pravi zimnicu. Na šporetu se krčka ajvar od paprika koje je kupila, ali najviše voli kad preradi ono što joj bašta da, jer je, kaže, tako jeftinije. Naravno, treba obračunati i sate pečenja, guljenja, mlevenja i kuvanja.
„Teško je, nije nimalo lako, pored kućnih obaveza obaveze su i pripreme ove zimnice, sve po kući moram da sredim, skuvam ručan da uradim još mnogo drugih poslova, imam i voćnjak“, rekla je domaćica Ljiljana Jovanović.
Briga o deci iziskuje najviše posla
Šta će sve uz obavezne kućne poslove raditi, zavisi i od godišnjeg doba, ali najviše posla iziskuje briga o deci. Bez obzira na to koliko su zahtevni, kućni poslovi kao što su čišćenje, pranje, peglanje, vide se samo kad nisu urađeni.
Žena koje se bave ovom vrstom neplaćenih poslova, tzv. domaćica, u Beogradu, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, ima skoro 54 hiljade, a nezaposlenih muškaraca skoro 9 i po hiljada. Mario Reljanović iz Instituta za uporedno pravo kaže da se pod neplaćenim, kućnim poslovima podrazumevaju četiri grupe poslova.
„Najpre oni koji se odnose na spremanje domaćinstva, čišćenje, kuvanje, poslove nege, negu dece ali i negu starijih osoba, bolesnih osoba, poslove u okviru domaćinstva ili gazdinstva radi se o poljoprivrednim poslovima i sve one poslove koji nisu plaćeni, ne radi se u okviru neke profitabilne delatnosti“, naveo je Reljanović.
Bilo je predloga da se neplaćeni kućni rad zakonski reguliše, ali nije došlo do toga. U međuvremenu, neke domaćice nezavršenim poslom u kući mogu da podsete ukućane kako bi izgledala kuća da one ne urade posao.
