Balet, ukorenjen u italijanskoj reči ballare koja znači plesati, elegantan je, ali fizički naporan stil plesa. Vuče korene pre više od 400 godina i uvek se postavljalo pitanje kako obučiti igrače za jedinstvenu mešavinu fizičkih, pozorišnih i muzičkih veština. Svaka generacija je učila od one pre nje, dodajući komade ovde i režući delove tamo
-U našoj zemlji vlada stereotip da dečaci ne treba da idu u baletsku školu i da ne treba ovim poslom da se bave, a svuda u svetu su baš oni najpoželjniji i prvi dobijaju ugovore. Kod nas vlada taj stereotip da to nije muški posao. Ja bih apelovala na sve dečake da slobodno dođu i prijave se, jer nije to tako kao što izgleda u našoj zemlji- istakla je naša sagovornica.
Novosadska Baletska škola osnovana je nakon Drugog svetskog rata. Kroz nju su za 74 godine stasale generacije i generacije baletskih igrača. Menjala su se vremena, profesori, zgrade škole, a dom su konačno dobili u novoj Muzičkoj-baletskog školi. U kontaktu sa učenicima, umetnošću i životom ostala je Sanja Vučković, profesorka književnosti, klasičnog baleta i scenskih narodnih igara, koja vodi treći razred srednje škole. “Nije stroga, ali je zahtevna” kažu učenice, a ona dodaje da su rezultat toga dobri i uspešni igrači.
-U mojoj klasi je osam đaka. Nije bilo lako, ali su zaista bili vredni, poslušni i napredovali su. Sada počinjemo da dobijamo plodove našeg dvogodišnjeg rada, ali s obzirom da smo imali tešku godinu, kao i svi, nadam se da ćemo završiti onako kako sam i želela kada sam ih prihvatila u klasu pre dve godine- istakla je profesorka Vučković.
U jednoj sociološkoj studiji, urađenoj 2003. godine, muški baletski igrači prijavili su nekoliko stereotipa sa kojima su se suočili, uključujući da su “ženskasti, homoseksualni, škrti, razmaženi, krhki, slabi, lepršavi, lukavi, dopadljivi i umetnički”. Ovi negativni odgovori na muškarce u svetu plesa dolaze iz nedostatka povezanosti muškog stereotipa sa stereotipima plesa. Muškarci se često doživljavaju i od njih se očekuje da pokažu kvalitete kao što su dominacija, nezavisnost, autoritet, snaga i nedostatak emocija. Ženski stereotipi, s druge strane, uključuju pokornost, zavisnost, usklađenost, ranjivost i emocije. Stereotipi plesa su bliže povezani sa ženskim stereotipima jer je ples izraz emocija.
-U našoj zemlji vlada stereotip da dečaci ne treba da idu u baletsku školu i da ne treba ovim poslom da se bave, a svuda u svetu su baš oni najpoželjniji i prvi dobijaju ugovore. Kod nas vlada taj stereotip da to nije muški posao. Ja bih apelovala na sve dečake da slobodno dođu i prijave se, jer nije to tako kao što izgleda u našoj zemlji- istakla je naša sagovornica.
Za dobrog baletskog igrača potrebna je figura- dugačke noge, kratak trup, dugačak vrat i ruke.
-Ris, visina, skok, tancovalnost, muzikalnost, mnogo aspekata je tu potrebno. Ali, uz veliki rad i dobrog pedagoga mislim da se može dosta postići- naglasila je Vučković.
IZ PODGORICE U NOVI SAD I DOM ZBOG BALETA
Koliko se balet voli, pokazala je i šesnaestogodišnja Milica Stojanović, koja je iz Podgorice došla u Novi Sad u srednju baletsku školu.
-Moj dan je u potpunosti ispunjen baletom, kako mislima tako i obavezama. Od osam kreću časovi, a dan je prošaran obrazovnim, stručnim i igračkim predmetima. U dom se vraćam kasno poslepodne. Stalno težim nekom nadograđivanju i radim na sebi kako bih postigla što bolji uspeh- rekla je Milica čiji su uzori ruska balerina Marija Horeva, Svetlana Zaharova i Dijana Višnjeva.
“Ja bih jako volela da ostvare sve svoje najtananije snove i završe tamo gde žele” reči su profesorke. Uslovi su vanserijski, u zemljama okruženja niko nema ovakvu školu, koja može biti podstrek da svi ovi talentovani mladi ljudi imaju sve predispozicije za uspeh.
Ivona Karan
