Iako većina ljudi veruje da je nužno da ljutnja na neki način “izađe napolje”, istraživanja to ne podržavaju.
U većini slučajeva, ako ljutnju ne pokažemo, ona će s vremenom biti sve manja i manja. Često puta kada se smirimo stvari vidimo jasnije i donosimo kvalitetnije odluke. Neka istraživanja pokazuju da što više izbacujemo ljutnju i bes, to smo još više ljuti. Ljutita osoba širi oko sebe gnev i frustraciju bez razmišljanja. Ono što kaže u ljutnji nema nikakve veze s činjenicama nego isključivo s emocijama- pre svega strahom, frustracijom i slomljenim egom. Eksplozivnu situaciju dodatno komplikuje to što u trenutku besa ljudi ne prihvataju nikakva opravdanja, objašnjenja ni rešenja. Fokusirani su na sebe i ono šta imaju reći. Kad je glava sagovornika usijana, vaša mora ostati hladna- dajte mu vremena da se smiri.
Ljutnja, kao jedno neprolazno stanje, osećaj koji dominira mislima i delima, deluje negativno i na ljudsko zdravlje, psihičko i fizičko.
Ljutnja je normalna ljudska emocija. Problem nastaje tek kada izgubimo kontrolu ili je nismo u stanju zdravo izraziti. Tada to postaje opasno i često može dovesti čoveka do ishitrenih reakcija, poteza i odluka koje mogu na njemu ili onome na kome je odlučio iskaliti bes, ostaviti nepopravljive posledice. Događaji koji pokreću emocije različiti su, i često nismo u mogućnosti da ih kontrolišemo. Ono što možemo kontrolisati su naše reakcije. Ljutnju najpre treba razumeti, a onda naučiti kontrolisati. Važno je, kažu stručnjaci, prepoznati rane upozoravajuće znake ljutnje u svojim mislima, i pokušati na njih uticati pre nego dođe do ispada besa. Neki ljudi imaju niži prag tolerancije i smetaju im brojne stvari kojima drugi ne pridaju pažnju.
