Stručnjaci tvrde “sedenje je novo pušenje”.
Kada sedimo, naši mišići otapaju manje masnoća i krv cirkuliše sporije nego što bi trebalo. S vremenom to može podstaći nakupljanje masnoća u krvnim venama koje u rezultiraju začepljenjem srca.
Osim što se masnoće sporije razgrađuju, kod prekomernog sedenja povećava se i nivo šećera u krvi. Lekari veruju da dugotrajno sedenje može promeniti način na koji naša tela reagujuju na insulin- hormon koji luči gušterača, a pomaže u pretvaranju šećera u energiju.
Prema studiji, objavljenoj u American Journal of Preventive Medicine, izgledi za preuranjeni gubitak života zbog dugotrajnog prekomernog sedenja se povećavaju čak i ako redovno vežbate. Ipak, to nije razlog da odmah prestanete s aktivnošću- izuzetno je važna za fizičko i psihičko zdravlje.
Šanse da nagomilate višak kilograma postaju veće. Studije pokazuju da se dok stojimo troši 30 posto više kalorije nego kada sedimo. Naime, u sedećem položaju cirkulacija lipaze, enzima koji apsorbuje masnoće, se smanjuje, a to doprinosi gomilanju masnih naslaga.
Tokom sedenja se sve u telu usporava, pa tako i rad moždanih vijuga. Naime, što više se krećemo, više sveže krvi i kiseonika dolazi do mozga, a to pak rezultira njegovim boljim i bržim radom i povećanoj produktivnosti. Osim toga, aktivnost podstiče proizvodnju materija koje poboljšavaju raspoloženje.
Trbušni mišići su besposleni kada sedimo jer nas inače drže uspravnima dok stojimo. Određeni mišići na bokovima se skraćuju i postaju zategnutiji, a to vodi ograničenim pokretima tokom hodanja. Tu pomažu vežbe poput čučnjeva, iskoraka i istezanja mišića nogu u stojećem položaju.
Autor: nsuzivo.rs
