Broj socijalno ugroženih se povećava iz godine u godinu. Na to utiču razne ekonomske neprilike, diskriminacija pri zapošljavanju i traženju posla, a nekada im minimalni iznosi pomoći države ne mogu biti dovoljni da prehrane svoju porodicu. Zato su tri Novosađanke, velikih srca, počele da kuvaju za socijalno ugrožene. One su Obrok za porodicu.
“Sama grupa na Fejsbuku je spontano napravljena. Nas tri, moja mama, sestra i ja, smo pomagale nekim ženama još pre ove grupe. Mi smo velika porodica i kada se prave ručkovi nedeljom ostane nam mnogo hrane, koju smo kasnije razdelile drugim ugroženim porodicama. Za to su onda čuli naši prijatelji, pa su i oni počeli da nam pomažu”, započinje priču Marijana Kresojević, jedna od osnivačica ove humanitarne zajednice.
Zbog mnogo ljudi koji su želeli da pomognu, pokrenuta je i Fejsbuk stranicu Obrok za porodicu u novembru 2019. godine. Ali, bilo je i zloupotreba ovih gestova.
“Pokušavamo da se fokusiramo na porodice kojima je zaista potrebna naša pomoć i svih naših sugrađana. Ne želimo da uskratimo nekome donaciju hrane koja mu je potrebna, jer ćemo je dati onima koji će sa još deset strana da je dobiju. Kod nekih skromnih porodica se čak vidi i taj osećaj stida na licu ili se čak plaše šta će drugi reći što im neko pomaže. Taj stav moramo menjati kod ljudi.”
Najviše pomažu samohrane majke, očeve, čak i one koji rade ali im to nije dovoljno za prehranu. Tu su i starija i onemoćala lica. A takvih je u Novom Sadu i okolini preko 150 porodica. Zamislimo situaciju- roditelji koji ne jedu, kako bi deca jela. Ili, još jedna situacija- niko nema obrok uveče.
“Pakete sakupljamo subotom. Ali, akcija je toliko zaživela da to ne bude samo vikednom”, govori Marijana kroz osmeh. “Ljudi mi se javljaju svakodnevno i samo kažu da su ispred zgrade sa paketima.”
Obrok za porodicu ne deluje samo u Novom Sadu, već i u drugim gradovima Srbije. Možete ih pronaći u Zrenjaninu, Subotici, Somboru, Beogradu, Valjevu, Kruševcu, Nišu.
“U drugim gradovima imamo preko dvadeset naših saradnica. Žene su samo počele da nam se javljaju sa pitanjima kako bi nam pomogle u realizaciji ove akcije u svojim gradovima. Sve te žene su lavice”, napominje Marijana.
Kako možemo pomoći?
“Sa svim od čega može da se napravi obrok. Bilo to da je za doručak, ručak, večeru. Može biti vakumirano meso, smrznuto povrće, kore, kafa, konzervisana hrana, brašno, ulje, pirinač, makarone, voće, slatkiši za decu. Ne možete pogrešiti ni sa čim. Mi smo obrok za porodicu i to preferiramo.”
Takođe, postoje i novosadski lokali koji radu pomažu svojim sugrađanima i čine da se ne osećaju sami i bespomoćni. Tu su i akcije uslovnog obroka. To znači da ja, vi, možemo da odemo u mesaru Kamendin (Riblja pijaca) i ostavimo svotu novca koja će nekome obezbediti mesni obrok.
“Picerija Boom jednom nedeljno daruje picu porodici. Čak i ljudi koji osvajaju na nekim nagradnim igrama hranu, poput palačinki, odriču se u korist Obroka za porodicu. I svi srećni, jer pokušavamo da na svaki način pomognemo onima kojima je pomoć najpotrebnija.”
Marijana svoju zajednicu ne naziva organizacijom, jer nigde nisu registrovane niti žele da budu, ni grupom, već skupom žena spremnih da pomognu. Na početku, bile su samo njih tri- Mirjana Mutuc, Mina Gavrilov i Marijana Kresojević, koje su i dalje zadužene za akcije, ali tu je i stotine građana koji se nesebično i hrabro odazivaju na tiha vikanja drugih.
“Nas tri smo potpuno nebitne u ovoj priči. Mi sa početka nismo želele da dajemo imena, jer je to najmanje bitno. Važno je da se ova priča raširi i što ljudi imaju poverenja u nas.”
“Poenta naše grupe je da se okrenemo i pogledamo ljude oko sebe. Otvorite vidike i ne gledajte tuđa dvorišta, već pomozite nekom. Aktivirajte se i ako mislite da ne možete sami, javite nam se. Javite nam se i vi koji ste ugroženi”, zaključuje Marijana.
Norveška književnica Nini Rol Anker rekla je: “Nikad nije kasno da postanemo dobri”. Subota je blizu, nije još kasno da budete nečije dobro ovog vikenda.
Autor: Ivona Karan
