Prema trendu koji u aplikacijama za praćenje polena pokazuje da će u narednom periodu doći do povećanja koncentracije polena amborzije, njeno cvetanje se najviše oseti, pre svega u Kuli, Sokobanji, Kraljevu, Čačku, Bečeju, Obrenovcu, Loznici i na mernom mestu Zeleno brdo u Beogradu, ali, posledica njenog alergenog dejstva nisu pošteđeni ni stanovnici Vršca, Novog Pazara, Valjeva, Niša, Zrenjanina, Kikinde, Sombora, Novog Beograda i Zlatibora.
Kako za „Blic“ objašnjavaju stručnjaci Agencije za zaštitu životne sredine, prema trenutnim merenjima u vazduhu su prisutni, pre svega, poleni korovskih biljaka. Pojedinih dana u crvenoj zoni je bio, pre svega, polen koprive.
-To su mala polenova zrna, ima ih dosta, ali polen korpive nema veliku alergenost. Ono što je upozorenje na svim mernim mestima je da se vidi da je amborzija krenula da cveta. Ona je u zelenoj zoni, a to znači da ona nije u prekograničnim vrednostima, ali za naredni period, iz dana u dan, očekuje se, naročito kada padnu visoko ekstremne temperature, da se poveća njena koncentracija. Njeni maksimumi su ipak od 15. avgusta do 15. septembra, obično je to kraj avgusta i početak septembra kada se beleže najveće dnevne vrednosti i to u gradovima u Vojvodini – kaže Mirjana Mitrović iz Agencije za zaštitu životne sredine, rukovodilac grupe za monitoring i stanje alergenskog polena.
Kako je objasnila za „Blic“ Vojvodina je kritično područje zbog toga što „posle žetve pšenice, ukoliko se hektari i hektari žitišta ne obrade dobro agrotehnički postaju najgušće zasejan usev invanzivnog korova – ambrozije“.
Iz Agencije apeluju i podsećaju da je sada poslednji trenutak da se ambozija uništava pre nego što uđe u intenzivnu fazu cvetanja.
-Kada uđe u cvetanje mehaničko uzbunjivanje, odnosno, bilo koja agrotehnička mera, recimo, košenje ili zaoravanje, samo još više pospešuje raspršivanje ovog polena u vazduhu, a znamo da polen leti i preko 100 kilometara od mesta izvora. Od svih polena koje pratimo u našoj mreži po evropskim standardima zrno ambrozije ima najveći alergeni potencijal. Zato se puno sugrađana, krajem avgusta i u septembru, javlja. Dobro je da prate naše izveštaje – kaže Mirjana Mitrović.
Najveće vrednosti polena ambrozije u vazduhu su u prepodnevnim satima i tada je najbolje izbegavati odlazak u prirodu, a po povratku se preporučuje pranje kose i promena odeće.
Tokom perioda kada su vrednosti polena ovog korova povećane ne treba sušiti veš u spoljašnim uslovima, dobro je boraviti u klimatizovanim prostorijama, i u automobilima takođe, jer svi ti filteri koliko-toliko zaustavljaju te čestice.
-Naravno, u dogovoru sa lekarima, alergolozima, ukoliko znamo da smo alergični na amboroziju, ovo je period kada moramo krenuti sa terapijama da bi se pripremili za kritične vrednosti. Kako na sajtu Agencije, tako i na android aplikaciji „Polen Srbija“, a takvo je izveštavanje u čitavoj Evropi, vrednosti se očitavaju manuelnom metodom i vidljivi su rezultati za prethodnu nedelju. Građani se dosta bune zbog toga, ali svuda je takva metodologija priznata. Na osnovu iskustava meteoroloških i naših, i na osnovu biologije biljaka, u poslednjoj koloni dajemo trend za tekuću nedelju, i kažemo da li će njene vrednosti biti u opadajućim, nepromenjenim ili će te vrednosti rasti – objasnila je Mirjana Mitrović.
Na pitanje sudara polena ambozije i virusa korona, ona za „Blic“ kaže da alergične osobe svakako znaju da je za alergiju karakterističan svrab u nosu, ušima, očima, na koži, a on nije karakterističan za kovid.
-Alergije ne prati temperatura, samo u ekstremnim slučajevima. Svi alergični ljudi imaju veliku želju da počešu uši, nos, oči, osećaju svrab koji izazivaju antitela koja se stvaraju u našem telu kada smo alergični – ističe sagovornica.
Kako je još ranije objasnio epidemiolog dr Nebojša Bohucki, prvi simptomi kovida su najčešće zapušen nos i curenje nosa, gušobolja i glavobolja.
– Specifično za alergiju je kijanje, svrab i suzenje očiju, kožne promene. Specifično za kovid je temperatura, bolovi u mišićima i zglobovima, potom gastro tegobe mogu da se jave. Međutim, ono što se preklapa su kašalj i gušobolja. Nespecifične tegobe, kao žarenje, su pola-pola, ali ako nas zaista boli guša to ide ka kovidu – objašnjava dr Nebojša Bohucki.
Glavobolju smatra graničnim simptomom, jer i kod alergije može da se javi. Potom, opšta slabost, kao i kod početka zarazne bolesti.
– Otežano disanje može da bude kod astmatičara i kod ljudi sklonih alergijama, ali i kod kovida. Zato, ako neko zna da ima alergije u određenom periodu godine i uzme terapiju koja daje efekat, jasno da je reč o – alergiji. Ali, ako neko i pored terapije ima simptome alergije plus simptome kovida, treba što pre da se javi u ambulantu – zaključuje dr Bohucki.
Rekordi
Pre tri godine su u prestonici zabeležene rekordne koncentracije polena ambrozije, te su čak i sugrađani koji nisu do tada imali probleme osećali određene tegobe.
– U Beogradu je oko 25-26. avgusta 2019. bilo 980 polenovih zrna u metru kubnom vazduha, a granična vrednost je 30 – rekli su tada u Agenciji za za zaštitu životne sredine.
Najbolja zaštita
– ne izlaziti tokom prepodneva kad su najveće koncentracije polena
– držati zatvorene prozore od stana ili automobila
– tuširati se i prati kosu svako veče, ali i često prati ruke
– ne sušiti veš na terasi, redovno usisavati stan i prati podove
– sportskim aktivnostima se, ako je moguće, baviti posle kiše
– otići na odmor na more ili u planinu kad je pik talasa ambrozije
Borba sa alergijom
– najbolji način je imunoterapija koja se sprovodi tokom cele godine tako što se pacijentima daju male doze alergena
– lekovi antihistaminici, kao i razne kapi za nos i oči, u težim slučajevima i kortikosteroidi u vidu sprejeva
– poštovanje “pravila ponašanja” u kući, na poslu i tokom boravka na otvorenom
blic.rs
