Badnji dan označava početak priprema za najradosniji hrišćanski praznik – Božić. Ime je povezano s badnjakom, hrastovim drvetom koje se tradicionalno seče i unosi u kuću, a ovaj dan obiluje običajima i simbolima koji se i danas poštuju u mnogim domovima.
Iako su se običaji tokom vremena prilagodili savremenom načinu života, Badnje veče ostalo je ključno, s posebnim značenjem. Domaćice spremaju bogata posna jela, verujući da hrana na trpezi utiče na zdravlje, slogu i prosperitet u predstojećoj godini. Sva jela ostaju na stolu do Božića.
Jela na badnjoj večeri
Badnja večera je poslednji posni obrok u godini, ali prema narodnim običajima, uvek je bogata i raznovrsna. Trpeza se ne rasklanja nakon večere – sva jela ostaju na stolu do Božića. Običaj nalaže da se proba sve što je pripremljeno. Večera se konzumira u tišini, a veruje se da je upravo na Badnji dan najbolje pomiriti se ako su postojale nesuglasice, kako bi naredna godina prošla u harmoniji i slozi.
Neparan broj jela i okupljanje porodice
Jedno od najvažnijih pravila Badnje večere je pripremiti neparan broj jela, što se smatra simboličnim zaštitnikom doma i pokazateljem poštovanja tradicije. Glavna svrha večere je okupljanje cele porodice kako bi zajedno dočekali Božić. Na trpezi se obavezno nalazi riba i pasulj, dok večera završava sa suvim voćem, kompotima, posnim pitama i kolačima.
Šta sve treba da bude na stolu za Badnji dan?
Prema tradiciji, na Badnjoj večeri trebalo bi da se nađu sledeće namirnice:
- Česnica (ne kvasena) koja se lomi, a ne seče
- Hleb i so
- Pržena riba
- Pasulj (najčešće prebranac)
- Kiseli kupus i turšija
- Rezanci sa orasima
- Med i vino
Pored hrane, na stolu se stavlja i sveća, a tu je i sito ili tepsija sa četiri velike crvene jabuke, žitom, malo kukuruza, novcem, sušim šljivama i orasima.
zena.blic.rs
