Čak i ako mislite da ih vaše dete oseća ili da su sasvim očigledne, detetu je neophodno da čuje od vas da je voljeno, bezbedno i dovoljno dobro.
Bez obzira na poreklo, status, godine ili profesiju, svako od nas u nekom trenutku života, ili možda celim svojim životnim putem, pokušava da zaleči rane nanete onim što nismo čuli, videli ili osetili u svom detinjstvu, piše naš saradnik dr sc. med. Petar Vojvodić, psihijatar i REBT psihoterapeut.
U nekoj formi svi mi od sveta pokušavamo da dobijemo ljubav, odobrenje, sigurnost ili kontrolu. Neki od nas trude se kroz posao, novac, planiranje stvari, neki rade šta god je potrebno da postanu važni, steknu ugled, budu značajni svetu, dok neki to pokušavaju kroz veze, roditeljstvo, ili putem spoljašnjeg izgleda.
Voljen/voljena si
Reći nekome da je voljen različito je od izjave „Volim te“. „Volim te“ nosi naznaku porekla, implicira da ljubav dolazi samo od vas, kao roditelja ili staratelja. Takođe ima prizvuk da ljubav može biti oduzeta ili da može nestati ukoliko se nešto desi.
U takvom obliku prvenstveno govori o vama, a ne o detetu. Nasuprot tome, „Voljen si“ na prvo mesto stavlja dete i dovodi ljubav iz više izvora, uključujući i univerzum, život, prirodu, što predstavlja povezanost sa nečim višim i važan izvor ljubavi za decu.
