SRPSKA pravoslavna crkva i njeni vernici 14. januara obeležavaju dan koji je posvećen Svetom Vasiliju Velikom arhiepiskopu Kesarijskom.
Bio je veliki pobornik pravoslavlja, moralno čist i izuzetno revnosan, bogoslovski um, ustrojitelj i stub svete crkve.
Ovaj dan obeležen je crvenim slovom u crkvenom kalendaru.
Ovaj praznik „podseća ljude na brigu o životnoj sredini i prirodi uopšte koja je nemarnim, neodgovornim i krajnje nehrišćanskim delovanjem čovekovim bolno ranjena i nasilnički ugrožena“.
Unosi se badnjak, a ovo se mora naći na trpezi
Srbi praznik posvećen obrezanju Isusa Hrista nazivaju i Mali Božić, pa se u mnogim krajevima na ovah dan ponavljaju neki obredi i radnje svojstveni praznovanju Hristovog rođenja.
Na Mali Božić ponovo se unosi badnjak, opet dolazi položajnik, a na trpezi je glava božićne pečenice koja se čuva do tog dana. U mnogim krajevima spaljuju se ostaci badnjaka.
Ponegde se mesi poseban obredni hleb, vasilica, u spomen Svetom Vasiliju Velikom. U njega se stavlja zrnevlje mnogih žitarica, bundeve, pasulja, bobice drena – za zdravlje, i metalni novčić kao simbol bogatstva i sreće.
U nekim krajevima kolač se šarao sa tri uvezane trske ili sa tri drenove grančice uvezane crvenim koncem, koje su, po narodnom tumačenju, predstavljale Sveto trojstvo.
Treba nešto novo uneti u kuću, za napredak
Veruje se da se ne treba svađati, jer će ljude u protivnom cele godine terati baksuz, dok se u nekim krajevima veruje da se posebno treba čuvati da vas neko ne prevari.
Pravoslavna Nova godina se u novije vreme proslavlja kao i Nova godina 31. decembra, ljudi se okupljaju u restoranima i kućama, jede.
novosti.rs
