Pelin je biljka koja je cenjena zbog svoje karakteristične arome, zeljastog ukusa i mnogih zdravstvenih blagodeti za ceo organizam.
Međutim, pelin je došao na loš glas zbog upotrebe za apsint, francuski liker, jedno od omiljenih pića umetnika 19. veka, uključujući i slikara Van Goga. Još jedna od zanimljivosti je da se pelin smatrao halucinogenom i potencijalnim otrovom, pa je zbog toga bio zabranjen u Americi od 1912. do 2007. godine.
Pelin se obično uzima kao ekstrakt ili čaj. Njegovo ulje se pravi od stabljika i lišća biljke, dok se za ekstrakt može iskoristiti cela biljka.
Pored upotrebe u apsintu i drugim alkoholnim pićima, pelin ima primene i u tradicionalnoj medicini, pogotovo kineskoj.
Dugo je tražen zbog svojih protivupalnih svojstava i olakšavanja bolova kod osteoartritisa, bolnog stanja koje je posledica upale zglobova. Treba napomenuti da sama biljka nikada ne treba biti nanesena direktno za kožu, jer su njena jedinjenja previše koncentrovana i mogu rezultirati bolnim opekotinama. Trenutno nema dovoljno istraživanja koja bi pokazala da li čajevi ili ekstrakti pelina takođe smanjuju bol.
Pelin se koristio za lečenje crevnih crva još u drevnom Egiptu. Ovo svojstvo se pripisuje tujonu, jedinjenju koje se nalazi u ovoj biljci. Pored tujona, još jedno značajno jedinjenje je kamazulen, koji sprečava gubitak vode kroz kožu, a ima ga još i u kamilici. Kamazulen deluje kao antioksidans, a može se boriti protiv oksidativnog stresa u organizmu, koji je povezan sa rakom, srčanim oboljenjima i Alchajmerom.
Ranjive populacije koje bi trebalo da izbegavaju pelin su: trudnice (može izazvati spontani pobačaj), dojilje i deca ranog uzrasta, ljudi koji imaju epilepsiju (tujon stimuliše mozak i izaziva napade), ljudi koji pate od srčanih i bubrežnih problema, osobe koje imaju određene alergije (ako ste alergični na neven ili ambroziju ne uzimajte pelin).
Visoke doze pelina mogu da dovedu do poremećaja varenja, mučnine, povraćanja, čak i otkazivanja bubrega.
Autor: Ivona Karan
