Krsna slava nastala je za vreme života Svetog Save i ima značaj u srpskoj tradici da sve okupi i sjedini. Porodice su birale velike svetitelje koji se praznuju u jesen, zimu i proleće, kada je manje radova u njivi.
U nekim krajevima u Srbiji gosti se na poseban način pozivaju na slavu. Domaćin ili neko od mlađih, ode u kuću onoga koga želi da ugosti, ili koga godinama poziva, i uz prigodan razgovor, pozove prijatelja na slavu. Negde se, opet kaže “Na slavu se ne zove”.
A, evo kako se to radilo u januaru pred sam kraj 19. veka. U dnevnom listu Mali žurnal, koji je izlazio u Beogradu, u nedelju, 7. januara 1896. godine, osvanula su dva oglasa.
Jefrem Nenadić i Stevan Jevtović pozivaju svoje prijatelje i poznanike na slavu sv. Jovana Krstitelja.
-Javljam prijateljima i poznanicima ovde i na strani, i molim da me posjete- piše u oglasu koji je dao Jefrem.
To izgleda nije bilo neobično za to vreme, ali i verovatno veoma popularno, govori i činjenica da se još ovakvih oglasa za slave moglo naći.
nsuzivo.rs
Secam se seoskog obicaja od pre nekoliko decenija kada se na slavu pozivalo licno, a buducim gostima na poklon nosila jedna jabuka.
Slava nema nikakve veze sa religijom i hrišćanstvom. Biblija je sveta knjiga i nju poštovati a slaviti Boga.
Pravoslavna crkva u Srbiji je najveći trovač zla. Malo je crkvenoučeno pravoslavnih u crkvi, većinon su u manastirima kojih nema u ponudu autobuskih cirkusa.
Sramota.