Paradajz je jedan od osnovnih sastojaka mnogih jela, a kada se spoji sa bosiljkom je dobitna kombinacija. A ovo pravilo ne važi samo u kuhinji, već i u bašti.
Sve štetočine koje napadaju paradajz oteraće bosiljak koji jača otpornost na biljne bolesti i povećava rod paradajza.
Pored svake sadnice paradajza poželjno je posaditi tri sadnice bosiljka. Berete li redovno vrhove bosiljaka, razgranaće se i proizvesti više aromatičnih listova, a neće prerano otići u cvet.
Prema iskustvima biovrtlara i neven na paradajz deluje kao prirodna zaštita i pospešuje njegov rod. Neven je ujedno i lekovita biljka. Dobar sused paradajzu je i beli luk koji odbija crvenog pauka (koprivinu grinju).
Pored paradajza dobro je saditi i niski pasulj ili crni azuki-grah jer mahunarke fiksiraju azot u tlu i čine ga dostupnim korenju paradajza te tako služe kao prirodno đubrivo. Visoki pasulj i grašak ipak ne treba saditi pored paradajza jer se može zaplesti oko njega i zagušiti ga. Šargarepa povoljno deluje na paradajz, ali posađena ispod njega stvoriće sitnije korenje.
Ono što nikako ne biste trebali posaditi do paradajza je krompir, krastavac i komorač jer izlučevine njihova korenja negativno deluju na rast paradajza.
Paradajz je podložna i sličnim bolestima kao krompir i kukuruz, stoga bi te biljke trebalo saditi podalje.
Paradajz ne treba saditi ni blizu paprike jer se te biljke takmiče za hranjiva svojstva iz zemlje. Ispod paradajza dobro je saditi i zelenu salatu, cikoriju, kelerabu, rotkvu, spanać, peršun, praziluk ili kupusnjače – tako se ujedno i bolje iskorišćava prostor oko paradajza koji rastu u visinu.
krstarica.rs
