Sofija Marinjo je novosadska Portugalka: Nedostajaće mi Srbija kada se jednom vratim u Portugal

       
Foto: Privatna arhiva

Ona je profesorka portugalskog i španskog jezika. Dolazi iz Porta, grada na severu Portugala, koje nosi značenje luka. U Srbiju je došla 2014. godine, kako bi radila na protokolu saradnje između Univerziteta u Beogradu i Univerziteta u Portu. Nakon dve godine, preselila se u Novi Sad, gde radi kao profesorka na Filizofskom fakultetu. Predstavljamo vam Sofiju Marinjo, novosadsku Portugalku.

Sofija je u Srbiju stigla u septembru 2014. godine, a zanimljivo je da ga pamti da je to bilo na dan Svete Sofije. Priznaje da nije mnogo stvari znala o Srbiji pre dolaska. Poznavala je nekoliko istorijskih činjenica i znala za neke važne osobe iz srpske i jugoslovenske kulture.

Sofija Marinjo; foto: Privatna arhiva

“Jedan od razloga zbog kog sam prihvatila priliku da dođem da radim u Srbiji bilo je upravo da bolje upoznam zemlju, naučim više o njoj i njenoj kulturi, ali takođe i o Balkanu”, govori Sofija.

“Kad god mi postave pitanje šta volim u Srbiji, ne mogu da dam drugi odgovor osim- ljudi i hrana. Srbi su me uvek odlično primili, mislim da su to ljudi koji vole da ugoste strance i vole da im pomažu. Upoznala sam mnogo njih sa kojima sam prijateljica. A, šta reći o hrani? Jednostavno ukusno.”

Kada govori o Novom Sadu, najviše voli mirnoću koju on ima, prirodu i kulturni život. Nakon Beograda, u koji se odmah zaljubila, Novi Sad joj je bio pravo, lepo iznenađenje. Kada se od nje traži da izabere neki od ova dva grada, ona to ne može, jer oba grada veoma voli.

Da li postoji nešto što joj se ne dopada?

“Ne dopada mi se birokratija i vreme čekanja da biste postavili neka pitanja, ali verujem da je to problem u svim zemljama, ne samo ovde”, kaže Sofija.

Između Portugalaca i Srba ima mnogo razlika, ali i sličnosti koje nas ujedinjuju, ističe Marinjo.

“Ono što nas čini sličnima je to da smo veoma gostoljubive zemlje i volimo da strance naučimo svojoj kulturi i tradiciji. Možda i činjenica da nismo velike sile nas čini skromnijim, ljubaznijim i prijemčivijim ljudima.”

Sofija organizuje razne kulturne događaje u vezi sa portugalskom kulturom i jezikom u Novom Sadu, od promocija knjiga do filmskih projekcija. Srpski ne govori tečno, ali većinu stvari veoma dobro razume. U srpskom najviše voli reči bez samoglasnika, pošto je u njenom maternjem jeziku to nemoguće, svaka reč mora da ima makar jedan samoglasnik po slogu.

Foto: Privatna arhiva

“Srpski je, bez sumnje, najteži jezik koji sam do sada učila, ali to može biti i motivišući faktor”, rekla je Sofija.

Na početku joj je bilo veoma teško da živi u zemlji čiji jezik ne govori. Ali, nakon ovoliko godina, Sofija se oseća kao prihvaćena i integrisana u zemlju i kulturu.

“Po mom mišljenju, život u drugoj zemlji ima mnogo pozitivnih aspekata. Saznaš mnogo sebi i svetu. Savladaš druge veštine, izazove, učenje novih jezika i tradicija. Verujem da bi trebalo svi jednom da imamo takvo iskustvo, jer nas čini tolerantnijima i kulturno bogatijima”.

Sa druge strane, nedostaje joj ono što je nekada uzimala zdravo za gotovo- portugalska gastronomija, more, porodica i prijatelji.

“Znam da kad se jednog dana vratim u Portugal, nedostajaće mi Srbija, ljudi koje ću ovde ostaviti i sigurno ću poželeti da se vratim”, rekla nam je Sofija.

Autor: Ivona Karan

Komentari: