Svako od nas ima svoj unutrašnji sat tela, cirkadijalni ritam, koji upravlja našim ciklusom spavanja i buđenja.
Spoljni faktori mogu da utiču na naš ritam. Kada padne veče, oči šalju signal hipotalamusu, koji diktira nivo energije. Mozak poslušno reaguje i šalje telu signal za oslobađanje melatonina, zbog čega se osećamo umorno.
Sat našeg organizma najbolje radi kada ima rutinu. Ako na spavanje idete uvek u isto vreme, telo će se navići na količinu sna koja mu je potrebna i zna kada ujutro treba da se probudi. Ciklus spavanja delimično je regulisan belančevinom PER, čija nivo raste i pada svaki dan. Kad se nivo PER-a smanji (noću), puls se usporava, pritisak pada.
Ako imate rutinu spavanja i buđenja, telo počinje da povećava nivo PER-a, uključujući krvni pritisak i temperaturu tela, kao i oslobađanje hormona poput kortizola, oko sat vremena pre nego što se obično budite, olakšavajući vam buđenje.
Naš organizam ne voli alarm i ne želi da se budi uz druge zvukove. Ponekad to znači da je telo dobro istrenirano da zna kada treba da se probudi bez alarma. Ali, naravno, nekad se to dešava i zbog paničnog osećaja da ste prespavali i potpuno propustili alarm.
Autor: nsuzivo.rs
