U svakom pravoslavnom domu u Srbiji Božić ne može da prođe, a da se ne lomi česnica. Ona je, već u zavisnosti od kraja, negde proja, negde pogača, a negde slatka pita, ali način pripreme je uvek isti – nju u rano božićno jutro mesi domaćica vodom osvećenom u crkvi i u nju stavlja dren, pšenicu i novčić.
Česnica se okreće kao slavski kolač, preliva vinom i na kraju lomi na onoliko delova koliko ima ukućana, plus deo namenjen za kuću. Veruje se da će onaj koji dobije parče u kojem je dren biti zdrav preko cele godine, ko pronađe pšenicu biće sit, a onaj ko u česnici pronađe novčić imaće sreće i uspeha.
Ukoliko niko od ukućana ne nađe paru, već ona ostane u parčetu namenjenom za kuću, veruje se da će svi članovi domaćinstva imati sreće i uspeha.
Šta je najbolje uraditi s parom iz česnice?
Parica pronađena u česnici nikako ne sme da se baci, izgubi ili da se njome nešto kupi. Danas, najveći broj ljudi je nosi u novčaniku kao neku vrstu amajlije, ali prema tradiciji, to nije najbolje rešenje.
Običaji iz prošlosti razlikuju se od kraja do kraja, ali se u suštini svode na dve mogućnosti.
Po jednoj, para treba da se „otkupi“ drugim novcem od osobe koja ju je izvukla iz česnice, stavi na ikonu ili pored nje i čuva do sledećeg Božića.
Po drugoj, rasprostranjenijoj u unutrašnjosti Srbije, novčić iz česnice treba zalepiti za plafon pomoću malo testa i tako ostaviti tokom čitave godine. Uoči sledećeg Božića taj novčić se skida i njime se kupuju šibice kojima se pali vatra i koje se koriste isključivo u kući, nikome se ne daju, niti zajme. To simbolizuje da se ognjište tj. život u kući nije ugasio.
informer.rs
