Psiholog Snežana Anđelić izjavila je da osporavanje mogućnosti da se žena druži sa ljudima i odvajanje od socijalnog okruženja od strane partnera predstavlja jedan od prvih znakova nasilja.
Žene, nažalost, to ne mogu da prepoznaju zato što su počinioci vešti manipulatori i čine sve što je u njihovoj moći kako bi žrtvu imali samo za sebe.
Anđelićeva je za Tanjug rekla da je prvi znak nasilja osporavanje mogućnosti da se žena druži sa ljudima i da ide kod rodbine uz partnerovu rečenicu “ja te volim, želim da budemo zajedno”, zbog čega žene naivno pomisle da je to ljubav, da je dobro što njihov partner želi da provodi vreme samo sa njima i da ne izlazi sa društvom.
– Tada ste već u opasnosti, nemojte da niko gleda samo u vas. Posle kreće to osporavanje, posedovanje i fizičko nasilje koje uvek ima rečenicu ‘da ti to meni nisi rekla, uradila, ja ne bih morao da te tučem’. Time se budi osećaj krivice kod žrtve, i vi posle izvesnog vremena, s obzirom na to da ste već izgubili socijalno okruženje, počinjete da se preispitujete – navela je ona.
Agresor često uspeva da izmanipuliše svoju žrtvu i da na neki način poseduje njene misli, izjavila je Anđelićeva i poručila da nikada nije ničija krivica kada ih neko maltretira i zlostavlja, jer niko nema pravo ni zbog čega da diže ruku na drugo ljudsko biće. Govoreći o ubistvu dve žene i jednog deteta u jednom danu u Bajinoj Bašti i Nišu, Anđelićeva je rekla da je slučaj iz Bajine Bašte tipičan primer agresora koji ne može da podnese da “izgubi” ženu, odnosno da onog trenutka kada se žrtva izmešta i kada ne može više da je kontroliše, on poseže za onim najgorim.
Ona je pokušala da zaštiti sebe time što je otišla, ali očigledno to nije dovoljno, jer će takav tip ličnosti juriti tu osobu zato što je sve podnošljivo za njega osim toga da žena ode i napusti ga. Drugi slučaj je više baziran na dugogodišnjem odnosu i trpljenju nečega, gde osoba strada – navela je ona.
Na pitanje zbog čega se žrtve nasilja u Srbiji i dalje retko kome poveravaju o tome i na koji način se one mogu ohrabriti da prepoznaju i na vreme napuste toksične i nasilne odnose, Anđelić je rekla da na Balkanu postoji kulturološki fenomen da treba da se sačuva brak i porodica po svaku cenu, što nije dobro, jer mora da postoji granica. S druge strane, Anđelićeva je dodala da postoje i transgeneracijske patologije, odnosno da su žene ponele modele ponašanja od svojih majki i baka ili da su same u detinjstvu doživljavale zlostavljanje, zbog čega normalizuju nenormalno ponašanje druge osobe.
– Tada dođete do toga da normalizujete to da je vaš partner hronično posesivan, da vam svašta uskraćuje, da vas optužuje, zlostavlja, i kažete ‘dobro – nije tako strašno, ne ide po kafanama’. Žene su sklone da opravdavaju nasilje koje doživljavaju, i to znači da su taj model ponele od neke prethodne generacije. Jako je bitno da budemo svesne toga da opravdanje za nasilje ne postoji – poručila je ona.
dnevnik.rs
