Ljudi koji često dremaju imaju veće šanse da obole od visokog krvnog pritiska i dožive moždani udar, pokazala je nova studija.
-Dremka sama po sebi nije štetna, ali mnogi ljudi koji redovno dremaju to rade zato što su loše spavali tokom noći. Loš san je povezan sa slabijim opštim stanjem tela, a dremke to ne mogu da nadomeste – kaže klinički psiholog Majkl Grandner.
Učesnici istraživanja koji su uobičajeno dremali preko dana imali su 12 odsto veće šanse da razviju visok krvni pritisak i čak 24 odsto veću šansu za moždani udar.
Ukoliko je osoba mlađa od 60 godina, redovne dremke su povećavale rizik za dobijanje visokog krvnog pritiska u kasnijoj životnoj dobi za 20 odsto, u odnosu na ljude koji su retko dremali.
To su u najkraćem zaključci studije objavljene u stručnom medicinskom časopisu Hipertenzija u izdanju Američka asocijacija za srce, koja je odredila dužinu sna kao jedan od osam parametara potrebnih za optimalno zdravstveno stanje srca i mozga.
Rezultati su ostali konzistentni čak i kada su stručnjaci sa liste izbacili sve one sa dijabetesom tip 2, postojećim visokim pritiskom, povećanim holesterolom, poremećajima spavanja, pa i one koji su radili noćne smene.
-Rezultati su pokazali da dremanje povećava pojavu hipertenzije i šloga, čak i nakon prilagođavanja kriterijuma i izbacivanja mnogih varijabli koje su već povezane za rizikom od kardiovaskularnih bolesti i moždanog udara -objašnjava dr Filis Zi.
Prema rečima stručnjaka, zaključci dodatno podvlače potrebu lekara da pitaju svoje pacijente o tome da li dremaju i uzmu to kao faktor u procenjivanju zdravstvenog stanja.
Studija nije uzimala u obzir dužinu dremanja već samo učestalost.
-Nisu definisali šta se tačno podrazumeva pod dremkom. Ukoliko ćete da spavate sat ili dva, to baš i nije dremka. Osvežavajuća dremka od 15 do 20 minuta oko podneva i ranog popodneva je potpuno opravdana ako ste neispavani – ističe specijalista za san dr Radž Dasgupta sa Univerziteta Južna Kalifornija.
rts.rs
