Rituali su prisutniji u našoj svakodnevici više nego što primećujemo. Delovi našeg dana protkani su nekim vrstama rituala, odnosno šablonskim obrascima ponašanja.
Rituali mogu postati snažan alat kad ih upotrebljavamo smisleno i sa svrhom. Voda je, na primer, samo voda dok ne odlučimo da je ispijamo svako jutro toplu i aromatizovanu limunovim sokom, vizualizujući kako svaki gutljaj leči naše telo.
Istraživanje privatnog univerziteta Djuk, iz Severne Karoline, utvrdilo je da više od 40 posto onoga što svakodnevno činimo nije rezultat promišljenog odlučivanja, nego su to naše automatizovane radnje. Takve navike mogu biti dobre zato što ih činimo nesvesno i čuvamo svoju mentalnu energiju. Zavisno od toga kakve su, one mogu imati pozitivan ili negativan uticaj na naš život.
Novija istraživanja s Harvarda pokazuju kako malim intervencijama, u obliku rituala, možemo već za 21 dan promeniti način na koji naš mozak doživljava svet oko nas ili kako doživljavamo sami sebe.
Pranje zuba može biti rutinska radnja. Ali, ista ta radnja može postati ritualni čin koji podiže samopouzdanje ako osoba istovremeno, s osmehom gledajući svoj lik u ogledalu, ponavlja: „Ja sam lepa/lep”, „Ja sam pametna/pametan” ili slično.
Rituali nam mogu dati osećaj kontrole kad životne situacije postanu izazovne. Podržavaju našu potrebu za ravnotežom. Mogu nas podsetiti na to koliko smo dragoceni i da su i naše potrebe važne.
Večernjim ritualom možemo se lakše distancirati od posla, prebacujući se u ‘privatnu sferu’, a jutarnji ritual može nas bolje pripremiti za dan koji je pred nama. Uveče to može biti opuštajuća kupka ili tuširanje, a ujutru meditacija, čitanje knjige ili meditacija. Dovoljno vam je 20 minuta za sebe i svoj ritual.
Autor: nsuzivo.rs
Izvor: Sensa
